ПОВРЋЕ, ПРОИЗВОДЊА, ИЗВОЗ И УВОЗ
Већи увоз од извоза поврћа!
Поврће у Србији се производи на 75.000 хектара. Просечно се годишње извезе 87.400 тона свежег поврћа у вредности од 39,3 милиона долара (у времену од 2014. до 2018. године). У извозу доминирају, мрква, црни лук, паприка и краставац са укупно 70 одсто. Просечан увоз свежег поврћа у Србији је 103.900 тона. Тај увоз има годишњу стопу раста од око четири одсто. Вредносно, увоз свежег поврћа у просеку износи 62,1 милиона долара. У увозу доминира парадајз, кромпир, пасуљ, купус и келераба, и сви они чине 63 одсто укупног увоза.
• Истраживања показују да је годишњи увоз већи од извоза поврћа за 16.473 тоне! Због тога је у овој области и негативан биланс спољнотрговинске размене у вредности 22,8 милиона долара;
• Повећање извоза може се постићи већом домаћом производњом поврћа, удруживањем произвођача у асоцијације тржних произвођача, већом подршком државних институција и интензивирањем маркетиншких активности;
• ШАРГАРЕПА: Највећи просечан извоз Србија има у шаргарепи и то је 18.240 тона годишње. То чини 20,9 укупног извоза свежег поврћа. Вредност извоза износи 4,3 милиона долара. Али, шаргарепа се и увози годишње у просеку 1.735 тона у вредности од 811.000 долара. Када је ово поврће у питању Србија има значајан позитиван биланс у тонама је то 16.505 тона или вредносно 3,5 милиона долара;
• ЦРНИ ЛУК: Просечан извоз износи 16.068 тона у вредности од 3,8 милиона долара. Годишње се и увезе црног лука 1.735 тона у вредности 1,9 милиона долара. Дакле, имамо позитиван биланс;
• ПАПРИКА, СВЕЖА И РАСХЛАЂЕНА: Просечан годишњи извоз је 13.710 тона у вредности од 7,1 милиона долара. Она се налази и на првом месту у укупном извозу свежег поврћа. Паприка се и увози, годишње у просеку 8.554 тоне у вредности од пет милиона долара. Извоз је већи од увоза и то за 2,2 милиона долара;
• КРАСТАВЦИ И КОРНИШОНИ: Годишње се извезе 13.435 тонa у вредности од 5,7 милиона долара. Истовремено се увезе и 7.334 тоне у вреднoсти од 4,7 милионa долара. Извоз је од увоза већи за 0,9 милионa долара. Највећи увоз, чак 61 одсто је из Албаније;
• ПАРАДАЈЗ: Просечно се годишње извезе 9.858 тона у вредности 4,6 милиона долара. Истовремено се увезе чак 27.542 тоне што се плати 18 милиона долара. Дакле, УВОЗ ЈЕ ВЕЋИ ОД ИЗВОЗА ЗА 17.674 ТОНЕ И ТО СЕ ВИШЕ ПЛАТИ 13,5 МИЛИОНА ДОЛАРА. Највише се увози из Албаније и то чак 51 одсто укупних количина;
• КРОМПИР: Годишње се извезе 6.636 тона кромпира у вредности 1,8 милиона долара. Истовремено се увезе 15.625 тона овог поврћа у вредности 3,8 милиона долара. Дакле, увоз кромпира просечно је већи од извоза за 8.989 тона. Међутим, у 2018. години тај увоз је био већи чак за 24.000 тона. Вредносно исказан остварен је негативан биланс размене овог поврћа у вредности од 1,9 милиона долара;
• КУПУС И КЕЛЕРАБА: Просечно се годишње извози 5.330 тона и у вредности 1,7 милиона долара, а увози се чак 8.924 тоне што се платило 2,5 милиона долара. Дакле, годишње се у Србију више увезе купуса него што се извезе у количини од 3.594 тоне и то нас кошта близу милион долара у негативном билансу;
ПРЕПОРУКЕ
• У органској производњи налази се само 200 хектара поврћа;
• Укупно у органској производњи у Србији је око 15.000 хектара, што је само 0,4 одсто обрадивих површина. Вредност извоза органске производње је око 24 милиона долара у 2018. години,. Циљ у ближој будућнстои је 60.000 хткара. Најдаље је отишла Аустрија која под органским храном има 20 одсто обрадивих површина;
• Некористимо довољно тржиште Русије која је у свету 12 увозник поврћа. Русија га купује годишње за 1,6 милијарди долара. Србија се у Русији налази на 10 месту, при крају листе увозника, од којих купује поврће, са учешћем од 1,5 одсто годишње. Један од значајнијих проблема је неорганизованост произвођача у Србији, појединачно наступање, различит квалитиет, високе цене инпута у Србији (пре свега, горива, семена, ђубрива, средстава аза заштиту биља…). Просечне субвенције у Србији су 34 евра по хектару, а у ЕУ веће од 500 евра по хектару! Због тога Србија није конкурентна. Просечни подстицаји за органску производњу у Србији су 57 евра по хектару, а у Хрватској је то 480 евра по хектару. Како онда мерити конкурентност?
• Предлог за бољу позицију Србије налази се у повећању површина, подстицајима државе, интензивној производњи у стакленицима и пластеницима…
• Када је реч о већем извозу, ту решења треба тражити у удруживању произвођача кроз задруге, изградњи дистрибутивних центара, а они треба да имају опрему за одржавање квалитета;