POVRĆE, PROIZVODNJA, IZVOZ I UVOZ
Veći uvoz od izvoza povrća!
Povrće u Srbiji se proizvodi na 75.000 hektara. Prosečno se godišnje izveze 87.400 tona svežeg povrća u vrednosti od 39,3 miliona dolara (u vremenu od 2014. do 2018. godine). U izvozu dominiraju, mrkva, crni luk, paprika i krastavac sa ukupno 70 odsto. Prosečan uvoz svežeg povrća u Srbiji je 103.900 tona. Taj uvoz ima godišnju stopu rasta od oko četiri odsto. Vrednosno, uvoz svežeg povrća u proseku iznosi 62,1 miliona dolara. U uvozu dominira paradajz, krompir, pasulj, kupus i keleraba, i svi oni čine 63 odsto ukupnog uvoza.
• Istraživanja pokazuju da je godišnji uvoz veći od izvoza povrća za 16.473 tone! Zbog toga je u ovoj oblasti i negativan bilans spoljnotrgovinske razmene u vrednosti 22,8 miliona dolara;
• Povećanje izvoza može se postići većom domaćom proizvodnjom povrća, udruživanjem proizvođača u asocijacije tržnih proizvođača, većom podrškom državnih institucija i intenziviranjem marketinških aktivnosti;
• ŠARGAREPA: Najveći prosečan izvoz Srbija ima u šargarepi i to je 18.240 tona godišnje. To čini 20,9 ukupnog izvoza svežeg povrća. Vrednost izvoza iznosi 4,3 miliona dolara. Ali, šargarepa se i uvozi godišnje u proseku 1.735 tona u vrednosti od 811.000 dolara. Kada je ovo povrće u pitanju Srbija ima značajan pozitivan bilans u tonama je to 16.505 tona ili vrednosno 3,5 miliona dolara;
• CRNI LUK: Prosečan izvoz iznosi 16.068 tona u vrednosti od 3,8 miliona dolara. Godišnje se i uveze crnog luka 1.735 tona u vrednosti 1,9 miliona dolara. Dakle, imamo pozitivan bilans;
• PAPRIKA, SVEŽA I RASHLAĐENA: Prosečan godišnji izvoz je 13.710 tona u vrednosti od 7,1 miliona dolara. Ona se nalazi i na prvom mestu u ukupnom izvozu svežeg povrća. Paprika se i uvozi, godišnje u proseku 8.554 tone u vrednosti od pet miliona dolara. Izvoz je veći od uvoza i to za 2,2 miliona dolara;
• KRASTAVCI I KORNIŠONI: Godišnje se izveze 13.435 tona u vrednosti od 5,7 miliona dolara. Istovremeno se uveze i 7.334 tone u vrednosti od 4,7 miliona dolara. Izvoz je od uvoza veći za 0,9 miliona dolara. Najveći uvoz, čak 61 odsto je iz Albanije;
• PARADAJZ: Prosečno se godišnje izveze 9.858 tona u vrednosti 4,6 miliona dolara. Istovremeno se uveze čak 27.542 tone što se plati 18 miliona dolara. Dakle, UVOZ JE VEĆI OD IZVOZA ZA 17.674 TONE I TO SE VIŠE PLATI 13,5 MILIONA DOLARA. Najviše se uvozi iz Albanije i to čak 51 odsto ukupnih količina;
• KROMPIR: Godišnje se izveze 6.636 tona krompira u vrednosti 1,8 miliona dolara. Istovremeno se uveze 15.625 tona ovog povrća u vrednosti 3,8 miliona dolara. Dakle, uvoz krompira prosečno je veći od izvoza za 8.989 tona. Međutim, u 2018. godini taj uvoz je bio veći čak za 24.000 tona. Vrednosno iskazan ostvaren je negativan bilans razmene ovog povrća u vrednosti od 1,9 miliona dolara;
• KUPUS I KELERABA: Prosečno se godišnje izvozi 5.330 tona i u vrednosti 1,7 miliona dolara, a uvozi se čak 8.924 tone što se platilo 2,5 miliona dolara. Dakle, godišnje se u Srbiju više uveze kupusa nego što se izveze u količini od 3.594 tone i to nas košta blizu milion dolara u negativnom bilansu;
PREPORUKE
• U organskoj proizvodnji nalazi se samo 200 hektara povrća;
• Ukupno u organskoj proizvodnji u Srbiji je oko 15.000 hektara, što je samo 0,4 odsto obradivih površina. Vrednost izvoza organske proizvodnje je oko 24 miliona dolara u 2018. godini,. Cilj u bližoj budućnstoi je 60.000 htkara. Najdalje je otišla Austrija koja pod organskim hranom ima 20 odsto obradivih površina;
• Nekoristimo dovoljno tržište Rusije koja je u svetu 12 uvoznik povrća. Rusija ga kupuje godišnje za 1,6 milijardi dolara. Srbija se u Rusiji nalazi na 10 mestu, pri kraju liste uvoznika, od kojih kupuje povrće, sa učešćem od 1,5 odsto godišnje. Jedan od značajnijih problema je neorganizovanost proizvođača u Srbiji, pojedinačno nastupanje, različit kvalitiet, visoke cene inputa u Srbiji (pre svega, goriva, semena, đubriva, sredstava aza zaštitu bilja…). Prosečne subvencije u Srbiji su 34 evra po hektaru, a u EU veće od 500 evra po hektaru! Zbog toga Srbija nije konkurentna. Prosečni podsticaji za organsku proizvodnju u Srbiji su 57 evra po hektaru, a u Hrvatskoj je to 480 evra po hektaru. Kako onda meriti konkurentnost?
• Predlog za bolju poziciju Srbije nalazi se u povećanju površina, podsticajima države, intenzivnoj proizvodnji u staklenicima i plastenicima…
• Kada je reč o većem izvozu, tu rešenja treba tražiti u udruživanju proizvođača kroz zadruge, izgradnji distributivnih centara, a oni treba da imaju opremu za održavanje kvaliteta;