Аустријски филмски фестивал 2024 у Новом Саду од 26. до 28. априла

Аустријски филмски фестивал 2024 одржава се у Новом Саду од 26. до 28. априла  у биоскопу Синеплекс Променада Нови Сад, под мотом “Imagine: Film”. У главном фестивалском програму очекује нас избор шест савремених аустријских филмова новије продукције: “Рикерл” Адријана Гојгингера (Adrian Goiginger), “Нула калорија” (Club Zero) редитељке Џесике Хаузнер (Jessica Hausner), “Europa” редитељке Судабех Мортезаи (Sudabeh Mortezai), “Породична вечера” Петера Хенгла (Peter Hengl), и “Спарта” и “Римини” Улриха Зајдла (Urlich Seidl).

Програм почиње у петак 26. априла у биоскопу Синеплекс Променада Нови Сад, где ће у 17:30 часова биће приказано остварење “Рикерл” Адријана Гојгингера, након чега у 19:30 следи пројекција филма “Нула калорија” Џесике Хаузнер. У суботу 27. априла, у 17:30 биће приказан филм “Europa” редитељке Судабех Мортезаи , а у 19:30 Породична вечера” Петера Хенгла. Последњег фестивалског дана, у недељу 28. априла, на програму су два филма редитеља Улриха Зајдла: “Римини” (17:30) и “Спарта” (19:30).

Селектор овогодишњег издања Аустријског филмског фестивала је редитељ, сценариста и филмски критичар Саша Радојевић.

Von links: Keyboarder (Markus Marageter), Erich „Rickerl“ Bohacek (Voodoo Juergens) und Bassist (Klaus Kircher) kurz vor dem Auftritt bei einer Hochzeit.

Остварење „Рикерл“ прати идеалисту Ериха „Рикерла“ Бохачека који саставља крај с крајем као улични музичар у Бечу. Сања да својим меланхоличним, духовитим песмама направи велики искорак, али се увек сам себи испречи на том путу. Истовремено, он се труди да свом осмогодишњем сину, који је са њим сваког другог викенда, буде отац пун љубави. Редитељ Адриан Гојгингер инспирацију је нашао у аустропопу али и у животној причи главног глумца, музичара Вудуа Јургенса.

У филму “Нула калорија” (Club Zero) госпођица Новак (Миа Васиковска) предаје предмет „Свесна исхрана“ у елитној школи. Одељење је потпуно зачарано харизмом наставнице – ко не би желео да смањи масноћу у телу, да буде у форми и да истовремено спасе свет? Али, постепено госпођица Новак увлачи своје ученике у апсурдан и опасан култ из којег не могу или не желе да побегну. Заједно иду у пропаст, певајући и умирући од глади.

У филму „ Europa” млада амбициозна менаџерка Беате је у професионалној мисији за мултинационалну корпорацију под називом EUROPA на Балкану, наизглед да промовише филантропију и инвестиције у неразвијеним регионима. Њено путовање је води у удаљену долину у Албанији, где покушава да откупи земљу од неколико преосталих мештана због првобитно нејасног плана. Она долази у сукоб са Џетнором, тврдоглавим и дубоко духовним фармером и пчеларом који одбија да се одрекне земље својих предака.

Радња филма „Породична вечера“ прати јунакињу Сими која, када стигне у сеоску викендицу своје ујне Клаудије, чувене нутриционисткиње, није баш најсрдачније дочекана. Тинејџерка са вишком килограма надала се да ће изгубити неколико килограма током ускршњих празника, уз ујнину стручну помоћ. Али добијање такве врсте помоћи подразумева пакт одрицања и оданости из кога се не може побећи. Петер Хенгл пушта свој дебитантски хорор филм “Породична вечера” да се крчка на лаганој ватри пре него што послужи заиста језив банкет.

Главни јунак филма „Римини“ је Ричи Браво, некада успешна поп звезда, која јури за избледелом славом у снегом прекривеном Риминију, заробљен између константног пијанства и концерата за аутобусе пуне туриста. Свет му се урушава када му одрасла ћерка упадне у живот и тражи новац кога нема. Његова патња је и стварна и лажна као и његова љубав, а његово певање је усамљени монолог губитника.

Остварење „Спарта“ прати протагонисту Евалда који се доселио у Румунију пре неколико година. Сада у својим 40-им, тражи нови почетак. Напустивши девојку, сели се у унутрашњост. Са малим дечацима из села претвара пропадајућу школу у тврђаву. Деца уживају у новом, безбрижном постојању. Неповерење сељана убрзо се буди, а Евалд је приморан да се суочи са истином коју је дуго скривао. Спарта је, поред Риминија, други део диптиха Улриха Зајдла о немогућности бега од прошлости и о болу проналажења себе.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *