ТРАНДАФИР ЖУРЖОВАН
ЛИЧНОСТ КОЈА ЈЕ ОСТАВИЛА ДУБОКИ ТРАГ У ФОРМИРАЊУ МУЗИЧКЕ КУЛТУРЕ РУМУНА У ВОЈВОДИНИ
Радио-телевизија Војводине је приредила свечаност поводом обележавања Светског дана музике, у петак, 21. јуна ове године (2019) у 12 сати у Студију М (Игњата Павласа 3, Нови Сад).
Том приликом музички уредник Витомир Симурдић је отворио свечаност и истакао важности овог момента вредности ових музичара за програм Радио Новог Сада и уопште, за музичку уметност у Војводини, а музички уредник Јован Јовановић обратио се, присутнима, не баш бројној публици, у главном чланови породица и ми неколико музичких уредника у пензији, са одабраним речима о животу и делу свакоме понаособ. На крају, веома интересантно и узбудљиво, чланови породица су откривали спомен плоче истакнутим музичким уредницима Радио Новог Сада – композиторима етномузиколозима, и диригентима: Кираљу Ернеу (1919-2007), Исидору Хаднађеву (1909-1990), Трандафиру Журжовану (1924-2011) и Иринеју Тимко (1913 – 1986). Након тога, наступио је Велики народни и Велики тамбурашки оркестар Радио Новог Сад са делима ових четири врлих музичких уметника.
Забавна, народна и озбиљна музика, без обзира на своје различите естетске вредности, свака на свој начин утиче на формирање музичке културе једне друштвене средине. Музичко стваралаштво је имало, а има и данас, важну уметничко-естетску улогу у развоју опште културе у Војводини.
Трандафир Журжован (1924 -2011) из Делиблата, уметнички стваралац и чувар румунског националног идентитета, оставио је дубоки траг у формирању музичке свести Румуна у Војводини. Био је фолклориста, етномузиколог и сакупљач музичког народног блага, веома важног документа за научни приступ уметности, а уједно заслужан за високе извођачке домете вокалних и инструменталних солиста Румуна са ових простора.
Као дугогодишњи музички уредник Радио Новог Сада, касније и Телевизије, радио је на популаризовању изворних народних песама и народних мелодија, које је сам сакупљао, снимајући певаче, инструменталне солисте и оркестре, искључиво из Војводине, што је, док је он био музички уредник и продуцент, постало једно неписано правило.
Радио станица, а касније и Телевизија Нови Сад обраћали су се својим слушаоцима и гледаоцима као и данас, на језицима свих националности који живе у Војводини. Музички програм обухватао је све области музичког живота, а сачињавао је и неразлучиву целину с говорним емисијама.
Трандафир Журжован је уређивао много лепих и поучних емисија, темељно и брижно обликованих, од којих издвајамо: “Време за фолклор”- “Момент фолклорик”, “Фолклорни застој”- ”Попас фолклорик”, ”Нови снимци румунске народне музике” у којима је углавном користио материјал сакупљен са терена, за који је потом писао аранжман. Следећи корак у процесу био је одабир солиста (вокалних или инструменталних), затим рад с оркестром, и на крају снимање целокупног материјала.
Први чланови Оркестра Радио Новог Сада које је Журжован довео били су четири музичара мађарске националности и Румуни чија имена набрајамо: Јосиф Ника и Александру Раду – виолине, Павел Раду – цимбало, Аурел Тома – хармоника из Војводине и Данијел Николић из Тимока, – кларинет. Касније је из Сарајева довео врсног Стевана Станчича који је на виолини свирао дојне, најлепшим могућим тоном и финим орнаментима, па виртуоза на виолини, аранжера и диригента Лучијана Штефана Петровића, контрабасисту, продуцента и аранжера Петру Попу и гитаристу Нелуа Журжована. Да би се побољшао звук и стил интерпретације чланова оркестра, Журжован је предложио да музичари свирају с члановима народног оркестра „Лира“ и Викентијем Петровићем Бокалуцем. Повремено су гостовали и музичари из Румуније: композитор Ђорђе Ванку, виолиниста Нелу Стану, цимбалиста Јосиф Кокош и други.
На почетку је Радио Нови Сад емитовао емисије „уживо“. После вести увек је следио музички програм и у студију је био присутан наштимовани оркестар и разни гости: познати виолиниста Викентије Петровић Бокалуц као солиста на виолини, а после и с народним оркестром „Лира“ из Торка (Бегејци), вокални солисти Трајан Кораку, Сава Стојан, Еуфрозина Обеј, Тодор Балош Ђика и други. У то време Журжован је саставио и једну групу певача при РНС-у од студената с Филолошког факултета, одељења за румунски језик код професора Радуа Флоре и од неких чланова румунске редакције РНС-а: Лукреција Рајкић, Виорика Кузман, Вирђинија Поповић, Валерија Петришор, Анита Шарановић, Јон Лаза и др.
Традиција хорског певања у насељима где живе Румуни била је, а и сада је, веома развијена у Војводини. Још у 19. веку сва већа места су имала своја певачка друштва, врсне хорове. Хорско певање настављено је и данас стваралаштвом многобројних вокалних ансамбала, чији програм обухвата хорску музику домаћих и светских класика. Тако је Трандафир Журжован за потребе програма, у студију Радио Новог Сада снимио неколико хорова: надалеко познати Мушки хор из Торка, под управом Јона Лацкуа, касније Тодора Петровића, Флавија Полвережана и Ђорђа Журке, затим Хор Учитељске школе из Вршца, с диригентом Кориоланом Бугаријуом, Мешовита група из Делиблата под вођством самог Журжована, Мушки хор из Ечке, под управом свештеника Јосифа Јоргуа и др.
Народни Оркестар РНС-а свирао је годинама српску, мађарску, словачку, румунску и русинску народну музику (касније и других националности) и пратио је певаче. Период цветања овог састава био је у време када је Лучијан Штефан Петровић постављен за диригента. Богат, разноврсни концертни програм с лакоћом је био савладан, виртуозно изведен и сниман за потребе програма РНС-а.
Трандафир Журжован је објавио једну веома важну и вредну студију за наше поднебље: Румунски музички фолклор Овче који обухвата песме и народне мелодије из богате културно-фолклорне традиције овог места. По богатству и специфичности музичко-фолклорних манифестација, Овча пружа веома интересантан материјал древне народне лепоте Румуна овог села који одражава традиционални живот румунског становништва очуван до данашњих дана.
Трандафир Журжован сакупио је преко 600 румунских народних песама, игара и мелодија из Војводине, Тимока и Румуније, а компоновао је и хорска дела, композиције за глас и народни оркестар и разне свите за народни и дувачки оркестар. Такође, у својим богатим записима има и колекције народних румунских песама за певачку групу и оркестар, разноврсне обраде и многобројне мелодије и народне песме, затим колекције народних мелодија за хармонику… Написао је различите студије о музичкој уметности Румуна у Војводини, које су биле представљене у земљи и ван њених граница.
Име Трандафира Журжована заслужује почасно место међу најплоднијим креаторима и поштоваоцима народног мелоса.