Добитник награде “Александар Лифка” сценограф Миљен Кљаковић Крека

Фестивал европског филма- Палић

 Добитник награде “Александар Лифка” у категорији домаћих стваралаца коју Фестивал европског филма Палић традиционално додељује истакнутим домаћим и иностраним филмским ствараоцима је наш угледни сценограф Миљен Кљаковић Крека. Награда се додељује уметницима који су својим ангажманом дали изузетан допринос европској кинематографији оставивши неизбрисив траг.

Миљен Кљаковић Крека, један од најцењенијих и најпознатијих сценографа ван простора наше земље, рекао је да је ова награда изузетно значајна како за њега као ствараоца, тако и за афирмацију филмске сценографије која је незаобилазна карика у ланцу сваког озбиљнијег филмског пројекта:

– “Велика је част ући на листу и у друштво великана европског и домаћег филма који су пре мене добили ово значајно признање. Ова награда добија на својој тежини и сазнањем да се она додељује ауторима који су у филмској уметности оставили неизбрисив траг, и дали значајан допринос како у европском, тако и у домаћем филму. Хвала онима који су о томе одлучивали препознавши у мом дугогодишњем бављењу филмском сценографијом значај и квалитет мог професионалног уметничког рада. Колико год да је ова награда личне природе јер се додељује ауторима понаособ, она је исто толико важна и за афирмацију филмске сценографије која представља значајан и незаобилазан део у структури сваког озбиљнијег филмског пројекта. Примам је са великим задовољством у нади да ће се филмској сценографији поклањати већа пажња у годинама које долазе, јер она то и заслужује.“

Награђени сценограф је један од најцењенијих и најпознатијих филмских стваралаца ван простора наше земље, који је интернационалну славу стекао остварењем “Деликатесна радња”. У југословенској и српској кинематографији оставио је велики траг сценографијама у филмовима “Специјално васпитање”, “Мирис полјског цвећа”, “Сок од шлјива”, “Дом за вешање”, “Андерграунд”, “Варљиво лето ’68.” и многим другим. Кљаковић је награђиван многобројним наградама, међу којима су Златна арена Фестивала у Пули, француска филмска награда Цезар, Европска филмска награда за сценографију у филму „Деликатесна радња“, а био је номинован и за престижну награду за ТВ стваралаштво Еми – за сценографију ТВ филма „Распућин“.

У образложењу жирија стоји да награда “Александар Лифка” одлази у руке истинског великана кинематографије, мајстора кулиса који је радећи са великим редитељима оставио неизбрисив траг у српском и европском филму.

Радослав Зеленовић, директор фестивала, истакао је да је веома задовољан избором овогодишњег добитника:

– „Миљен Кљаковић Кљека је један од најпознатијих сценографа европских простора, који је својевремено добио награду Цезар за „Деликатесну радњу“, и бићу слободан да приметим да, ако неко са ових простора буде добио Оскара, можда ће то управо да буде наш Крека Кљаковић, и зато смо одлучили да он буде наш добитник. Човек који је радио сценографију за многе познате филмове од којих је једна од његових последњих великих сценографија за филм иранског редитеља Маџида Маџидија о Мухамеду, када је за потребе филма усред пустиње направио Меку и Медину. Код нас је радио са Кустурицом, као и за филм „Свети Георгије убива аждаху“ и многе друге филмове, и веома сам задовољан што је Крека наш овогодишњи добитник. Ми ћемо тим поводом, како то и приличи, направити избор из једног броја филмова које је он радио, јер је број око четрдесет филмова велики да бисмо обухватили све филмове у којима је Крека учествовао као сценограф.“

Зеленовић је додао да ће Крека бити гост овогодишњег издања фестивала што је део жеље фестивала али и услов да се добије награда:

– „Крека ће доћи ове године на фестивал да прими награду као што су то учинили и сви досадашњи добитници награде „Александар Лифка“ попут Кен Лоуча, Кен Расела, Никите Михалкова, Јиржи Менцела, Брајана Кокса и других. Од домаћих стваралаца то су Милена Дравић, Бата Живојиновић, Љубиша Самаџић, Жика Митровић, Срђан Карановић, Горан Марковић, Зоран Симјановић и сви остали добитници ове награде.“

извор: КомуникАрт
фотографија:  приватна архива

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *