„ МЛАДИ НОВИНАРИ ИМАЈУ ШТА ДА УЧЕ ОД ВЕЛИКОГ ДУШАНА“
Господин Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, на откривању споменика Душану Шијачком у Футогу:
Драги Футожани, Новосађани, чланови Друштва новинара Војводине, уважени господине Миросављевићу, господине Јокановићу, драги пријатељи, ја волим да држим говоре, али тешко је говорити после говора какве су нам приредили и учинили част господин Миросављевић и господин Кочић. Мислим да су били више него прецизни и јасни, господин Миросављевић нас је просто провео у неколико минута кроз живот Душана Шијачког, који је у најмању руку за добар, рекао бих, одличан филмски сценарио, а господин Кочић је покушао да покаже један континуитет професионалног, рада новинара на овом подручју, да ово није нека прича која се случајно појавила, него има своје историјско утемељење. Мислим да откривањем бисте Душану Шијачком, не само да обележавамо битне датуме његовог живота, већ и године присаједињењаБачке, Баната, Барање и Срема Краљевини Србији , као и да исправимо једну историјску неправду која је ,нажалост, обележила један период и нашег народа и наше државе. Да смо се олако одрицали синова и кћери нашег народа, да смо заборавили све оно што су они радили за живота, да смо често прогањали оне који су слободно мислили и говорили, али који су били на одбрани отаџбине када је било најтеже.
Уживао сам читајући биографске податке о Душану Шијачком и постидео сам се да ја нисам знао о овом великану српског новинарства, али једном авантуристи, човеку који није презао ни од ризичних ситуација, који је био увек уз свој народ који је био на најтежим местима у најтежим околностима. Нажалост, вратили смо му тако што смо га готово протерали. Што смо му све одузели и што смо га се, нажалост у једном периоду и стидели. Данас, великом Душану, његовој породици кажемо јасно и гласно извините и не желим више никад да се у Србији, српском народу дешавају такве поделе, ми не желимо да се стидимо било ког честитог и часног члана наше заједнице и мислимо да из рада, живота и деловања господина Шијачког многи млади новинари имају шта да уче. Велико хвала господину Миросављевићу на иницијативи. Био је упоран и његова енергија, која је огромна, на којој могу да позавиде много млађе особе, заједно са уметничким радом господина Јокановића и уз снажну потпору оних који ово и морају да носе, а то јесте Друштво новинара Војводине, су изнад свега заслужни што данас имамо прилику да се извинимо за једну историјску неправду и да је отклонимо. Хвала Савету месне заједнице, односно Месној заједници Футог, Футожанима. Када смо их замолили да изађу у сусрет за постављање ове бисте , верујте да су у неколико секунди, минута реаговали и технички омогућили да се ово коначно спроведе. Не знам шта да кажем осим да видите када неодговорни људи врше јавну власт, онда су у стању да вам зауставе и постављање бисте десет година. Неком је сметала и биста, неко се плашио и мртвог Душана Шијачког. Веровано му савест није чиста и вероватно се плашио да прочита нешто о нашој историји и да види да ми нисмо овде залутали , пре два дана или две године, него да имамо историјско утемењеље. И да је неко на одређене историјске околности указивао много пре нас и да борба наших предака за присаједињење је била јасна и константна са великим жртвама, са личним жртвама. То је нешто што је за сваки респект. И ја мислим да данас, а верујем да по овом дивном времену данас од горе гледа Душан Шијачки и види да његов Футог није више велико бачко село него леп градић који се развија, који има свој живот , који има своју будућност и који има своје Футожане, због којих и живи и развија се и сигуран сам да је поносан на Футожане, на Футог и да је задовољан. Душане, добродошао назад, добродошао кући, добродошао у Футог и још једном извини на историјској неправди.
снимци: Никола Стојановић ДНВ