Људи са три ока(25):- Младен Булут- ДУША ЖИВЕ СЛИКЕ

    Војвођански новинари  имали су значајну улогу у популарисању седме уметности и афирмацији истакнутих стваралаца у области филмског стваралаштва у нашој земљи. Један од њих је, свакако, и Младен Булут – вишегодишњи председник Кино клуба „Нови Сад“, а потом и Друштва новинара Војводине.

Младен Булут

 

 Историја филма у нашој земљи почела је крајем 1896. године, када су снимљене прве живе слике филма „Улазак влака у новосадску жељезничку станицу“. Следеће странице те историје исписали су чланови Новосадског фото-клуба, основаног 1901.године, који су снимили неколико документарних филмова, међу којима је и филм о Палићу, чија је премијера одржана 1902. године у Суботици. Од тада се филм у Новом Саду, до данас, „одмотавао“, али  с вишегодишњим прекидима. Златним словима  забележене су премијере филма Новосађанина Тотовића у биоскопу „Корзо“( пре тога атељеу дворског фотографа Ивана Стојковића), затим „Хепи енда“, криминалистичког филма Родољуба Маленчића, ратних записа Гезе Барте, формирање  Кино клуба „Славко Воркапић“ 1951.године…

 

   Мартовска осмица

 

   „Крај шездесетих и почетак седамдесетих година може се назвати златним периодом филма у Војводини. Аматери из претходних година у новосадском Кино-клубу стасали су у врсне ауторе и били окосница професионалне филмске производње у „Неопланта филму“, а друштвена заједница је помагала рад у свим војвођанским Фото-кино клубовима и школским Фото-кино секцијама, тако да су то били прави расадници филмских талената. Већ на самом почетку седамдесетих година, носиоци филмске продукције у Кино клубу „Нови Сад“ били су Ладислав Хајаш, Владимир Рибаров, Андраш Отош, Милорад Путник,  а 1973.године су се са новим ауторским концептом појавили Бранислав Обрадовић, Бранислав Маринков, Горан Средојев, Артур Хофман, Драган Латиновић и други који су и утемељивачи Југословенског фестивала Мартовска осмица“, рекао нам је Младен Булут, тадашњи председник Кино клуба „Нови Сад“, истакнути аутор, промотер и носилац главних активности „Мартовске осмице“, која је постала огледало аматерског филма некадашње Југославије, поред већ устаљених фестивала „Жисел“ у Омољици, Пули, Сплиту, Београду, Крању, Лесковцу, Сомбору…

  – У време жестоких идеолошко-политичких напада на ауторе такозваног „црног таласа“, у нашем филму успели смо да их ревитализујемо и изборимо за слободу филмског стваралаштва – вели Булут, који је у то време читаву деценију  успешно сарађивао са „обележеним“ ауторима Јоцом Јовановићем, Желимиром Жилником, Мишом Радивојевићем, Небојшом Пајкићем, Слободаном Шијаном…

Део екипе која је у Кино клубу „Нови Сад“ далеке 1956.године реализовала филм „Кад би клупе причале“. С лева на десно су Бошко Чанковић, Боривој Миросављевић, Оливера Петковић и Петар Латиновић. На југословенском фестивалу у Београду Миросављевић је добио највише признање-награду Савеза филмских радника Југославије, за најбољу режију.

 Оптичка варка

    Кад је Булут био на челу Кино клуба „Нови Сад“, Јожефу Мађару омогућено је да у Пивницама сними познати серијал о обичајима Словака у Војводини, Жељко Мазић је на фестивалу научно-техничких филмова освојио престижну награду, Драгиша Крстић је реализовао двосатни документарно-играни филм „Дневник“, Драган Мајкић је снимио „Скок“, који је убачен у Кустуричин филм „Отац на службеном путу“, Мирко Пот је добио награду на УНИКИ (Међународном фестивалу)….

   – Поносан сам на све те успехе новосадских филмаџија јер сам и ја томе допринео. Снимили смо и серију документарних филмова о изградњи капиталних објеката у Новом Саду, као што су СНП и Спенс.

Изванредно смо сарађивали са осталим клубовима, нарочито с комшијским Фото-клубом „Бранко Бајић“, школама, културним центрима у Новом Саду и Панчеву, први смо организовали и пројекције аматерских филмова, снимљених на траци од 16 и 8 милиметара, на великом платну. Гледаоци су имали утисак да присуствују правим професионалним пројекцијама, јер смо користили специјалне оптичке справе – с нескривеним поносом нам је рекао велики филмски ентузијаста Младен Булут, потоњи успешни новинар и вишегодишњи председник Друштва новинара Војводине.

Младен Булут јбио је један од иницијатора за подизање спомен бисте Футожанину Душану Шијачком, једном од утемељивача новинарске организације у нашој земљи

                        ЗАЉУБЉЕНИК ЖИВЕ СЛИКЕ

    Младен Булут  рођен је у Новом Саду 6.септембра 1951.године. Школовао се у основним школама „Васа Стајић“ и „Соња Маринковић“, Гимназији „Моша Пијаде“ и на Правном факултету у Новом Саду. Дипломирао је на Вишој новинарској школи у Београду. Радио је у Народној техници Војводине, Фото, кино и видео савезу Војводине и као новинар сарадник „Дневника“, “Политике“, “Спорта НС плуса“, „Франкфуртских вести“, листа за наше раднике у иностранству, „Галаксије“,“Синеаста“…Уређивао је „НТ“ библиотеку. Заљубио се у филм и фотографију још као члан Фото-кино секције у Основној школи „Васа Стајић“. Веома је заслужан за континуиран и успешан рад Кино-клуба „Нови Сад“ у дужем периоду, у којем су изнедрена позната имена филмских стваралаца. Био је један од оснивача наше прве аматерске телевизије, њен продуцент, новинар, уредник. Такође, уредник филмског програма Трибине младих у Новом Саду и утемељивач биоскопа за „успутног“ гледаоца, са нон-стоп пројекцијама, за оне посетиоце који случајно наиђу! Већ више деценија је један од најистакнутијих челника Друштва новинара Војводине.

пише: Боривој Миросављевић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *