MED: SRBIJA, SVET I EVROPA
SRBIJA
• PROCENE SU DA U SRBIJI IMA 1.011.479 KOŠNICA;
• Vlada Srbije odlučila je da u 2019. godini vlasnici košnica podsticaje ostvaruju u iznosu od 720 dinara po košnici pčela;
• REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU, ISTIČE DA IMAMO 850.000 KOŠNICA;
• PROIZVODNJOM MEDA BAVI SE 15.000 PČELARA. SPOS IMA 9.648 ČLANOVA I 229 PČELARSKIH ORGANIZACIJA;
• U 2018. GODINI PROIZVEDENO JE 9.000 TONA MEDA;
• REKORDNA PROIZVODNJA U SRBIJI BILA JE 2013. GODINE I TO 9.500 TONA;
• Proizvodnju meda država subvencioniše sa 470 miliona dinara ili 3,9 miliona evra;
• Podsticaji iznose 720 dinara po košnici (za one koji imaju minimum 20 košnica);
• U 2018. godini iz Srbije je izvezeno 2.774 tona meda u vrednosti 12,4 miliona dolara. Med iz Srbije u 2018. godini prodavan je prosečno 3,9 evra po kilogramu. Najviše meda iz Srbije čak 53 odsto izvozi se u zemlje EU, države CEFTA 20 osto, SAD jedan odsto i u ostale zemlje oko 26 odsto. Najviše meda, čak 700 tona izvezeno je u Italiju, zatim 600 tona u Norvešku, više od 300 tona u Nemačku, pa 200 tona u Crnu Goru, oko 180 tona u Bosnu i Hercegovinu i isto toliko u S. Makedoniju. Manje količine meda, do 120 tona izvozi se u Švedsku, Bugarsku, Australiju, Francusku…
• Rekordna proizvodnja od 9.500 tona bila je 2013. godine. Tada je bio i rekordan izvoz od 4.500 tona u vrednosti od 14 miliona dolara. Tada je od izvoza meda više dobijeno nego od izvoza mesa iz Srbije;
• Srbija se nalazi i među uvoznicima meda. U 2018. godini uvezeno je 43 tone za šta je potrošeno 266.000 evra. Uvozna cena kilograma meda za Srbiju bila je 5,5 evra;
• Veći izvoz meda iz Srbije ograničava mala proizvodnja, velika konkurencija na međunarodnom tržištu i relativno niska cena u izvozu!
• Uz to potrošači imaju sve veće zahteve u pogledu vizuelnog identiteta tegle i etikete meda;
• Neophodno je istraživati preferencijale potrošača u pojedinim zemljama i prema istim prilagoditi finalni proizvod;
• Dakle, cilj marketinga je zadovoljiti potrebe, zahteve i želje potrošača;
• Savremeni potrošač danas traži med koji ima apsolutnu zdravstvenu bezbednost, dobar ukus, da je prirodan, zatim autohtonost i geografsko poreklo, savremeni dizajn boce i etikete, povoljan odnos – kvalitet i cenu;
• Predsednik Savez pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živanović kaže da je nepravilna upotreba pesticida dovela do uništavanja pčela koje oprašuju više od 80 odsto biljaka koje koristimo u ishrani. Na okruglom stolu „Čuvanjem pčela, čuvamo sebe“, Živanović je kazao da bi izumiranje pčela za našu zemlju značilo direktan ekonomski gubitak od 148 miliona evra godišnje; „Zbog komplikovanih procedura pčelari vrlo često ne prijavljuju trovanje pčela. Kapaciteti države nisu, po nama, dovoljni da mogu da isprate sva ta trovanja, tako da pčelari trpe velike štete. Trpimo svi, jer preko 500 miliona evra godišnje je doprinos pčela oprašivanjem u poljoprivredi. Da pčela nema, imali bi manju proizvodnju hrane“, naveo je Živanović;
SVET I EU
• Indija ima najviše košnica u svetu, čak 13 miliona. Sledi Kina sa desetak miliona košnica, Turska sa 9,5 miliona, Iran sa osam miliona i Etiopija sa sedam miliona košnica;
• U svetu je rekordna proizvodnja meda bila 2015. godine i to oko 1,84 miliona tona. Približno toliko bilo je i u 2017. godini;
• Godišnji izvoz meda u svetu je oko 708.000 tona u vrednosti od oko 2,2 milijarde evra. Svetska izvozna cena kilograma meda je oko 3,4 evra po kilogramu (2017. godine);
• U Kini ima devet miliona košnica i u njoj se proizvodi 650.000 tona meda, što je 36 odsto svetske proizvodnje. Kina je najveći svetski proizvođač meda, a slede Turska, SAD, Rusija i Iran. Ove zemlje daju 58 odsto svetske proizvodnje;
• U EU se proizvodi ukupno 230.000 tona meda;
• Turska ima osam miliona košnica i proizvodnju od 115.000 tona meda što je 6,4 odsto svetske proizvodnje;
• U SAD med se proizvodi u pet miliona košnica i godišnje se dobije oko 100.000 tona što čini 5,5 odsto svetske proizvodnje. Tom proizvodnjom bavi se 130.000 pčelara koji poseduju prosečno po 30 košnica;
• Ruska Federacije poseduje četiri miliona košnica u kojima se proizvede 95.000 tona meda. To čini 5,2 odsto svetske proizvodnje;
• Iran poseduje sedam miliona košnica u kojima se proizvede godišnje oko 80.000 tona meda, što čini 4,4 odsto svetske proizvodnje. Tim poslom bavi se 75.000 proizvođača;
• Najveći svetski izvoznici meda (čak 32 odsto svetskog izvoza) su Kina (sa oko 130.000 tona), Argentina (sa oko 70.000 tona), Ukrajina (sa blizu 68.000 tona), Indija (sa manje od 53.000 tona) i Vijetnam (sa blizu 62.000 tona godišnje);
• Najveći svetski uvoznici meda su SAD sa 202.000 tona meda godišnje, u vrednosti od 503.000 evra i plaćaju po kilogramu 2,5 evra, Nemačka uvozi 81.000 tona i sve plaća 250.000 evra, odnosno 3,1 evro po kilogramu, Velika Britanija uvozi 46.000 tona to plaća 116 miliona evra ili 2,5 evra po kilogramu, Japan uvozu 43.000 tona u vrednosti do 127 miliona evra i kilogram meda plaća po 2,9 evra, a Francuska uvozi 35.000 tona i plaća 115 miliona evra. Uvozna cena po kilogramu je 3,2 evra.
• Najveći potrošači meda u svetu su Kina blizu 400.000 tona, SAD oko 250.000 tona, Turska blizu 100.000 tona, Iran manje od 100.000 tona i Nemačka sa manje od 100.000 tona;
• U EU godišnja potrošnja meda je oko 360.000 tona;
• Med najboljeg kvaliteta u svetu se proizvodi u Ukrajini, Grčkoj, Škotskoj, Jemenu i Novom Zelandu;
• Manuka med je najboljeg kvaliteta i dobija se od cvetova biljke manuka, grma koji raste na Novom Zelandu, a smatra se najzdravijim medom na svetu.. To je i veoma skupo med u svetu (0,5 kilograma se prodaje po 130 evra);
• Najskuplji med na svetu je Vilin med i prodaje se po 5.000 dolara po kilogramu. Radi se o 18 kilograma meda koji je nađen u pećini u Turskoj na 1.800 metara dubine. Nastao je bez košnice i star je sedam godina;
• Najveće kompanije u svetu su:
1. Capilano Honey Ltd (Australija);
2. Caprilush International (Meksiko);
3. Duc Cuiong Phat Cpmpany Limited (Vijetnam):
4. Dutch Golld Honey (USA);
5. Navrang SL (Španija);
6. Nuxten Health Ltd (Novi Zeland);
7. Rowse Honey Ltd (UK);
8. Zanchetta Alimentos LTDA (Brazil);