Изложба слика и предавање у КЦНС-у

Изложба слика Гордане Ранђеловић „Излаз(ак)“ биће отворена у среду, 01. јула у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада и, уз прописане мере заштите, моћи ће да се погледа до 13. јула.

О аутору
Гордана Рађеновић је рођена 1978. године у Бачкој Паланци. Завршила је Академију уметности у Новом Саду 2004. године, смер Сликарство, и од тада је углавном посвећена педагошком раду. Излагала је на групним изложбама.
Пред новосадском публиком излаже серију слика у изложбеном простору Културног центра, симболично названу „Излазак“. Међу радовима насталим у периоду од годину дана издваја се серија од девет слика на којима остварује стилско јединство. Очигледне су реминисценције на стилове историјских авангарди, посебно кубизма и футуризма, али и фовизма и експресионизма.
У оквиру те серије тематски се могу издвојити четири дела која можемо сагледати као мању целину, а у којој ауторка аплицира сликарске праксе наведених праваца историјских авангарди са солидним разумевањем организације фасета, потеза, боје и форме. То су слике „Голубачка тврђава“, „Крит“, „Вишеградски мост“ и „Пејзаж“. Иако су слике рађене по фотографијама а не по моделу, просторни односи су разумљиви. Оне су композицијски стабилне, палета је хармонична, геометријске апликације доследне. Групи се може додати и слика „Тројство – Рубљов“, на којој је одмерено примењен и златни пигмент, а геометризација и конструкција фигура следе поменута три дела. Три фигуре су наговештене ореолима, које прве разазнајемо, а затим и са три торза која сугеришу познато дело Андреја Рубљова. Де-конструикција фигура је примењена градативно, тако да је доњи део платна разграђен у јасније сегменте кроз које назиремо поменуте пејзаже.
Слике „Јорговани“, „Мртва природа“ и „Тумане – манастир“ представљају варијације претходних сликарских искустава са мањим одступањима: наглашенијим контурама, слободнијим потезима или законима перспективе. Једина слика која сугерише наратив је Тњо то Танго. Две фигуре у карактеристичној пози романтичног или чак страственог плеса у првом плану, откривају посматрачу и дубину просторије чији под је попут шаховског поља. Асоцијација на партију шаха, у којој само две фигуре учествују, упућује посматрача на комплексност односа између мушкарца и жене. У самом крају је аранжман спаваће, или хотелске собе.
Не желећи да их крије од публике, Гордана одлучује да изложи и четири платна на којима видимо мотиве које је третирала на још увек недовољно рафинисан начин. Међу овим радовима је „Аутопортрет“, „Плесачица“, „Жар птица“ и „Манастир Острог“. Круте сликарске партије и декоративна палета још увек доминирају на наведеним платнима, кубо-футуристичке фасете су насумичне и украсне, а не у служби конструисања форме. Иако се не уклапају у целину, њих ауторка сматра значајним документом тражења личног израза којем би посветила свој даљи рад.
Гордана живи и ради у Новом Саду. У области ликовне педагогије добила је бројна признања и награде. Ово је њена прва самостална изложба.

Данило Копривица

 

Предавање Данила Копривице на тему „Суочавање са прошлошћу: Књаз Данило – кроз похаре и победе“ можете погледати 02. јула у 18 часова на нашем Јутјуб каналу.
Четрдесет седма Зелена дебата је девета сесија серијала „Суочавање са прошлошћу“. Посвећена је сведочанству из узбудљиве  историје настанка модерне Црне Горе. Прича коју ћете чути, поучна је и за актуелна дешавања у братској држави, а биће испричана са намером да се кроз историјски калеидоскоп великих војних и дипломатских победа али и братоубилачких племенских страдања подсетимо како смо лако дизали руку једни на друге и како нам је, неретко, недостојало чојства.
Ерос и танатос књаза Данила Првог Петровића Његоша, господара Црне Горе, одредили су црногорску историју и његову личну судбину. Победник на Граховцу и на међународном дипломатском плану, по много чему модернизатор црногорског друштва, ипак ће за  значајан део грађана Црне Горе заувек остати само тиранин .
Чућете како је господарева љубав према једној богатој Српкињи утицала на модернизацију  световне државе и како су га младалачка похлепа и похота и владалачка сујета напослетку коштали живота.
Будућност је тако неизвесна да је често прецењена. Учимо се читању знакова крај историјског пута. Ништа се не дешава без прошлости.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *