Izložba slika i predavanje u KCNS-u

Izložba slika Gordane Ranđelović „Izlaz(ak)“ biće otvorena u sredu, 01. jula u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada i, uz propisane mere zaštite, moći će da se pogleda do 13. jula.

O autoru
Gordana Rađenović je rođena 1978. godine u Bačkoj Palanci. Završila je Akademiju umetnosti u Novom Sadu 2004. godine, smer Slikarstvo, i od tada je uglavnom posvećena pedagoškom radu. Izlagala je na grupnim izložbama.
Pred novosadskom publikom izlaže seriju slika u izložbenom prostoru Kulturnog centra, simbolično nazvanu „Izlazak“. Među radovima nastalim u periodu od godinu dana izdvaja se serija od devet slika na kojima ostvaruje stilsko jedinstvo. Očigledne su reminiscencije na stilove istorijskih avangardi, posebno kubizma i futurizma, ali i fovizma i ekspresionizma.
U okviru te serije tematski se mogu izdvojiti četiri dela koja možemo sagledati kao manju celinu, a u kojoj autorka aplicira slikarske prakse navedenih pravaca istorijskih avangardi sa solidnim razumevanjem organizacije faseta, poteza, boje i forme. To su slike „Golubačka tvrđava“, „Krit“, „Višegradski most“ i „Pejzaž“. Iako su slike rađene po fotografijama a ne po modelu, prostorni odnosi su razumljivi. One su kompozicijski stabilne, paleta je harmonična, geometrijske aplikacije dosledne. Grupi se može dodati i slika „Trojstvo – Rubljov“, na kojoj je odmereno primenjen i zlatni pigment, a geometrizacija i konstrukcija figura slede pomenuta tri dela. Tri figure su nagoveštene oreolima, koje prve razaznajemo, a zatim i sa tri torza koja sugerišu poznato delo Andreja Rubljova. De-konstruikcija figura je primenjena gradativno, tako da je donji deo platna razgrađen u jasnije segmente kroz koje naziremo pomenute pejzaže.
Slike „Jorgovani“, „Mrtva priroda“ i „Tumane – manastir“ predstavljaju varijacije prethodnih slikarskih iskustava sa manjim odstupanjima: naglašenijim konturama, slobodnijim potezima ili zakonima perspektive. Jedina slika koja sugeriše narativ je Tnjo to Tango. Dve figure u karakterističnoj pozi romantičnog ili čak strastvenog plesa u prvom planu, otkrivaju posmatraču i dubinu prostorije čiji pod je poput šahovskog polja. Asocijacija na partiju šaha, u kojoj samo dve figure učestvuju, upućuje posmatrača na kompleksnost odnosa između muškarca i žene. U samom kraju je aranžman spavaće, ili hotelske sobe.
Ne želeći da ih krije od publike, Gordana odlučuje da izloži i četiri platna na kojima vidimo motive koje je tretirala na još uvek nedovoljno rafinisan način. Među ovim radovima je „Autoportret“, „Plesačica“, „Žar ptica“ i „Manastir Ostrog“. Krute slikarske partije i dekorativna paleta još uvek dominiraju na navedenim platnima, kubo-futurističke fasete su nasumične i ukrasne, a ne u službi konstruisanja forme. Iako se ne uklapaju u celinu, njih autorka smatra značajnim dokumentom traženja ličnog izraza kojem bi posvetila svoj dalji rad.
Gordana živi i radi u Novom Sadu. U oblasti likovne pedagogije dobila je brojna priznanja i nagrade. Ovo je njena prva samostalna izložba.

Predavanje Danila Koprivice na temu „Suočavanje sa prošlošću: Knjaz Danilo – kroz pohare i pobede“ možete pogledati 02. jula u 18 časova na našem Jutjub kanalu.
Četrdeset sedma Zelena debata je deveta sesija serijala „Suočavanje sa prošlošću“. Posvećena je svedočanstvu iz uzbudljive  istorije nastanka moderne Crne Gore. Priča koju ćete čuti, poučna je i za aktuelna dešavanja u bratskoj državi, a biće ispričana sa namerom da se kroz istorijski kaleidoskop velikih vojnih i diplomatskih pobeda ali i bratoubilačkih plemenskih stradanja podsetimo kako smo lako dizali ruku jedni na druge i kako nam je, neretko, nedostojalo čojstva.
Eros i tanatos knjaza Danila Prvog Petrovića Njegoša, gospodara Crne Gore, odredili su crnogorsku istoriju i njegovu ličnu sudbinu. Pobednik na Grahovcu i na međunarodnom diplomatskom planu, po mnogo čemu modernizator crnogorskog društva, ipak će za  značajan deo građana Crne Gore zauvek ostati samo tiranin .
Čućete kako je gospodareva ljubav prema jednoj bogatoj Srpkinji uticala na modernizaciju  svetovne države i kako su ga mladalačka pohlepa i pohota i vladalačka sujeta naposletku koštali života.
Budućnost je tako neizvesna da je često precenjena. Učimo se čitanju znakova kraj istorijskog puta. Ništa se ne dešava bez prošlosti.