Изложба „Ауторке буњевачке приче“ Сандре Иршевић отворена у клубу „Трибина младих“ у Новом Саду
Изложба фотографија „Ауторке буњевачке приче“ Сандре Иршевић из Суботице отворена је 20. децембра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада.
Изложба „Ауторке буњевачке приче: креативност и баштина кроз генерације“ осветљава животе и стваралаштво буњевачких уметница – сликарки Јелене Човић и Ангелине Мачковић, вајарке Ане Бешлић, сламарки Илонке Богишић, Иване Дулић и других, књижевнице Маре Ђорђевић Малагурске, пружајући нам дубљи увид у њихову креативност и наслеђе.
Посетиоци изложбе имали су прилике да се упознају више са заједницом Буњеваца, али и женама значајним за историју и културу Буњеваца.
Буњевци су аутохтони словенски народ. Сматра се да воде порекло од Дардана односно Дачана, који су пред најездом Бугара населили просторе Паноније и Илирије, све до Јадранског мора односно Далмације у VI веку. Данас у највећем броју насељавају просторе северне Србије – Војводине и јужне Мађарске. Буњевци су народ који је у својој историји највише био изложен асимилацији од већинских владајућих народа са којима су живели, а највећа асимилација над овим народом извршена је од комунистичких власти 1945. године када су једним декретом припојени хрватском корпусу. Вечитим својатањима, која и данас постоје, Буњевци су се одбранили захваљујући свом језику, култури и традицији, што су кроз векове неговали и сачували иако им је то много пута било забрањивано.
Изложба има за циљ да ода почаст уметницама и књижевницама које више нису међу нама, али су оставиле значајан траг својим делима. Ова изложба је прилика да се њихово стваралаштво и допринос културном наслеђу буњевачког народа истакну и цене.
Изложба „Ауторке буњевачке приче: креативност и баштина кроз генерације” се састоји од неколико целина: Поглед у свет књижевница и уметница, Креативне димензије, Природни пејзажи и инспирација, Традиција и обичаји и Приказ живота од речи до слике. Свака целина има своју сврху и доприноси целокупном наративу изложбе, омогућавајући посетиоцима да се повежу с уметничким делима и открију скривене димензије буњевачке уметности.
“Ова изложба је попут шкриње с благом, открива тајанствене приче буњевачких уметница које су свој печат оставиле на платнима, камену, кроз вајарство, сламу и речи. Узимамо први корак Погледа у свет књижевница и уметница, отварајући врата прошлости с насловницом Буњевачког календара из 1941. године, делом руку Маре Ђорђевић Малагурске. Пловимо кроз време уз аутопортрете Јелене Човић и завирујемо у свет Ане Бешлић и Ангелине Мачковић кроз објектив”, каже Сандра Иршевић.
Креативне димензије нас уводе у калеидоскоп боја и облика уметничких дела буњевачких сликарки.
“Слика „На обали” Јелене Човић и „Плетиља” Ангелине Мачковић оживљавају, док исечци из новинских чланака сведоче о очаравајућим причама њихових живота. Природни пејзажи и инспирација нам пружају поглед на свет Ане Бешлић кроз вајарство. Птице, крила, мајке и деца оживљавају у њеном делу, док фотографије приказују како је природа била њен бескрајни извор инспирације. Традиција и обичаји нас воде у свет буњевачких обичаја, где прескакање ватре и жетва постају плес ритма прошлости. Сламарски радови Буњевки додају додир аутентичности, сведочећи о креативном наслеђу које се преноси кроз време. На крају долази Приказ живота од речи до слике о Мари Ђорђевић Малагурски. Ова изложба је позив на путовање кроз векове, не само да бисте видели слике, већ и да бисте осетили душу буњевачких уметница. „Ауторке буњевачке приче: креативност и баштина кроз генерације” није само изложба; то је живо ткиво које дише, прича приче и позива вас да постанете део ове уметничке симфоније. Зароните у океан боја, звукова и прича које су ткале ове уметнице, и дозволите да вас ова изложба носи на таласима креативности и баштине”, каже ауторка изложбе Ма Сандра Иршевић.
Изложба ће моћи да се погледа до 15. јануара.
текст и фотографија: Виолета Јованов Пештанац