МЕРЕЊЕ ОДРЖИВОГ ЕКОНОМСКОГ РАЗВОЈА ИЛИ КРИТИКА ГДП КОНЦЕПТА

Треба увек гледати напред, знајући да будућност
припада онима који се припремају за њу

Економски развој је фундаментална карактеристика тржишне економије, јер ако је тржиште у стагнацији или опадању, реч је о симптомима кризе. Последњих година нарасла је еколошка свест и покренула питање: да ли је раст бруто домаћег производа (Гросс Доместиц Продуцт- ГДП) компатибилан индикатор мерења одрживе економије? Овај чланак показује управо супротно али се никако не заснива на потпуном контрасту позиција економија версус екологија. Тврдити да је економски раст еколошки неприхватљив није исправно.

Брундтланд Репорт тврди да је економски раст индустријски развијенијих земаља неопходан како за борбу за очување природне средине, тако и за побољшање услова живота у недовољно развијеним земљама. Од тог времена су многе међународне институције и организације прихватиле и разрадиле тај приступ:
 ОЕЦД: – Тхе Стате оф Енвиорнмент
 ГАТТ: са посебним поглављима о трговини и окружењу – Интернатионал Траде
 Њорлд Банк: Њорлд Девелопменд Репорт је фокусиран на развој и заштиту околине

Све ове организације имају став да је мерење економског раста растом ГДП оптималан начин мерења одрживог економског развоја, и да је економски раст у индустријски развијенијим земљама компатибилан са унапређењем заштите окружења и редукцијом глобалне неједнакости.

У традиционалној економији када се разматра однос између ГДП и природне средине, ГДП се обично посматра као „ колач “. Коришћењем метафоре „величина колача “, указује се на чињеницу да што је колач већи, то је и „део колача“ намењен за очување окружења и побољшање стања сиромашних већи. Од самог „ процеса припреме колача “ – производње друштвеног богатства, зависе величине дела намењеног заштити или унапређењу животне средине. Композиција ГДП је круциална за приступ финансирању заштите, јер различити сектори производње имају различити приступ заштити окружења, а производња употребних вредности стоји у различитом односу са окружењем.

др Драган Мунитлак

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *