МЛАДИ У ФОКУСУ: песникиња Ања Љубинковић – „супердевојка“

Осамнаестогодишња Новосађанка Ања Љубинковић је бруцошкиња Филозофског факултета, на којем похађа један од новијих студијских програма – Културологију. Претходно је у свом вољеном граду похађала Основну школу „Жарко Зрењанин“ и Гимназију „Светозар Марковић“.   Оно због чега издвајамо ову „супердевојку“ јесте њен таленат за писање који је препознат на више конкурса за младе. Њена песма „Доминатив“ награђена је на литерарном конкурсу организованом у шест градова Србије, а након тога уврштена у Збирку прозе и поезије младих девојака, објављену у оквиру пројекта „Supergirls“. О том и осталим успесима, разговарали смо са овом младом песникињом, у намери да и све остале (потенцијалне супердевојке) охрабримо да негују, слободно изразе и јавности представе своје таленте, способности и промишљања.

Повод за наш разговор је веома леп. Реч је о успеху на овогодишњем регионалном такмичењу, којем су претходили и бројни други успеси у писању поезије. О чему је реч?

Тако је. Реч је о регионалном  конкурсу „Заједно“ који је одржан у Бечеју, а учествовали су млади песници из Северне Македоније, Мађарске, БиХ, Хрватске и Чешке. Ја сам освојила прво место у категорији средњошколаца. Потом сам наставила да радим са својим менторима  у оквиру међународног пројекта „Supergirls“, у којем је свим девојкама којима је потребна подршка  дата прилика да усаврше свој таленат.  Као резултат тог пројекта, једна моја песма објављена је у збирци „Супердевојке“.

 

Јеси ли имала подршку наставника и професора кад је реч о развијању талента за писање?

Да, мотивисала ме је професорка српског језика, али и то што сам била део библиотечке секције, на којој смо имали занимљиве задатке. Тако смо, рецимо, месечно радили пројекте о писцима, а они су обухватили креирање разних плаката, презентација… Тада сам написала и своју прву песму о Молијеру, сећам се, а она је била похваљена.

Којим темама се бавиш у својој поезији?

Пишем револуционарне, ангажоване песме. Изражавам побуну против лоших друштвених појава. Рецимо, моја песма „Маске“ бави се лицемерима, онима који крију од окружења своје право лице, док имам и оне лепше теме, као што је пас којег много волим.  Ту је и веома важна тема положаја девојака које саме успевају у животу, боре се за себе…

Када имаш потребу  да забележиш неки стих, које су то ситуације или места?

То се углавном дешава кад ме обузму јаке емоције. То може бити било где – на улици, у библиотеци, у аутобусу…

Шта волиш да читаш у слободно време, независно од обавезне литературе?

Највише волим научну и епску фантастику, а у последње време ме занима и класична књижевност.

Колико твоји вршњаци препознају то што радиш и колико они пишу, читају?

Веома слабо читају. Моји пријатељи, породица и ближе окружење воле књиге, али млади (говорим о средњошколцима) генерално читају веома мало.  Не разумеју поезију па је и не читају, а то је велика штета.

Да ли је можда проблем то што образовни програм није у складу са интересовањима и књижевним афинитетима младих читалаца?

Управо то! Мислим да су нека дела преозбиљна, захтевају дубоку анализу, па их деца не разумеју јер је то ниво који веома често не достигну током школовања. Ипак, искуство ми говори да то може да се промени, да може да буде другачије, а зависи од приступа и отворености професора. Тако смо ми у основној имали наставницу која нам је давала веома занимљиве, неконвенционалне  лектире за распуст. Био је то списак књига које су свима нама биле примамљиве, блиске, а од двадесет понуђених требало је да одаберемо пет које нам се највише допадну па да их после распуста „бранимо“, тј. доказујемо да смо прочитали. Дакле, биле су ван програма, а толико блиске нашем узрасту и нашем времену да су се већини нас свиделе. То ми је, уосталом, помогло и да пишем добре сижее. Један од њих објавила је издавачка кућа „Лагуна“ на својој интернет страници. Реч је о књизи Ненада Гајића „Бајка над бајкама“.

Осим што пишеш, како и са ким најчешће проводиш слободно време?

Осим читања, слушања музике и путовања, највише волим да проводим време с пријатељима, рецимо  да истражујемо град и и околину, а пошто волим животиње, уживам и у  шетњи са својим псом.

Сада си на студијама културологије и оне захтевају велику посвећеност. Хоћеш ли наставити да пишеш поезију и имаш ли амбиције да објавиш сопствену збирку, или си задовољна досадашњим успехом?

Писање ми заиста велико и важно интересовање, а учествовање на такмичењима пружило ми је прилику и да упознам неке познате песнике и прозне писце. Зато мислим да бих у будућности могла да објавим сопствену збирку поезије, то ми је циљ. Наравно, уз студирање које је приоритет.

На крају нашег разговора, уз захвалност на издвојеном времену, питала бих те још нешто. Иако то сада делује веома далеко, шта би желела да радиш по завршетку студија?

Тако је, уписала сам Филозофски факултет и имам много обавеза, тек сам на почетку студија. Наставићу да пишем кад год будем у прилици јер у томе уживам и имам још много тога да кажем стиховима.  А што се тиче планова и жеља, за сада је све отворено, али бих волела да радим нешто у области туризма,  пре свега да бих могла да путујем и видим што више света.

 

Разговор водила: Милијана Кочић