MLADI U FOKUSU: pesnikinja Anja Ljubinković – „superdevojka“

Osamnaestogodišnja Novosađanka Anja Ljubinković je brucoškinja Filozofskog fakulteta, na kojem pohađa jedan od novijih studijskih programa – Kulturologiju. Prethodno je u svom voljenom gradu pohađala Osnovnu školu „Žarko Zrenjanin“ i Gimnaziju „Svetozar Marković“.   Ono zbog čega izdvajamo ovu „superdevojku“ jeste njen talenat za pisanje koji je prepoznat na više konkursa za mlade. Njena pesma „Dominativ“ nagrađena je na literarnom konkursu organizovanom u šest gradova Srbije, a nakon toga uvrštena u Zbirku proze i poezije mladih devojaka, objavljenu u okviru projekta „Supergirls“. O tom i ostalim uspesima, razgovarali smo sa ovom mladom pesnikinjom, u nameri da i sve ostale (potencijalne superdevojke) ohrabrimo da neguju, slobodno izraze i javnosti predstave svoje talente, sposobnosti i promišljanja.

Povod za naš razgovor je veoma lep. Reč je o uspehu na ovogodišnjem regionalnom takmičenju, kojem su prethodili i brojni drugi uspesi u pisanju poezije. O čemu je reč?

Tako je. Reč je o regionalnom  konkursu „Zajedno“ koji je održan u Bečeju, a učestvovali su mladi pesnici iz Severne Makedonije, Mađarske, BiH, Hrvatske i Češke. Ja sam osvojila prvo mesto u kategoriji srednjoškolaca. Potom sam nastavila da radim sa svojim mentorima  u okviru međunarodnog projekta „Supergirls“, u kojem je svim devojkama kojima je potrebna podrška  data prilika da usavrše svoj talenat.  Kao rezultat tog projekta, jedna moja pesma objavljena je u zbirci „Superdevojke“.

Jesi li imala podršku nastavnika i profesora kad je reč o razvijanju talenta za pisanje?

Da, motivisala me je profesorka srpskog jezika, ali i to što sam bila deo bibliotečke sekcije, na kojoj smo imali zanimljive zadatke. Tako smo, recimo, mesečno radili projekte o piscima, a oni su obuhvatili kreiranje raznih plakata, prezentacija… Tada sam napisala i svoju prvu pesmu o Molijeru, sećam se, a ona je bila pohvaljena.

Kojim temama se baviš u svojoj poeziji?

Pišem revolucionarne, angažovane pesme. Izražavam pobunu protiv loših društvenih pojava. Recimo, moja pesma „Maske“ bavi se licemerima, onima koji kriju od okruženja svoje pravo lice, dok imam i one lepše teme, kao što je pas kojeg mnogo volim.  Tu je i veoma važna tema položaja devojaka koje same uspevaju u životu, bore se za sebe…

Kada imaš potrebu  da zabeležiš neki stih, koje su to situacije ili mesta?

To se uglavnom dešava kad me obuzmu jake emocije. To može biti bilo gde – na ulici, u biblioteci, u autobusu…

Šta voliš da čitaš u slobodno vreme, nezavisno od obavezne literature?

Najviše volim naučnu i epsku fantastiku, a u poslednje vreme me zanima i klasična književnost.

Koliko tvoji vršnjaci prepoznaju to što radiš i koliko oni pišu, čitaju?

Veoma slabo čitaju. Moji prijatelji, porodica i bliže okruženje vole knjige, ali mladi (govorim o srednjoškolcima) generalno čitaju veoma malo.  Ne razumeju poeziju pa je i ne čitaju, a to je velika šteta.

Da li je možda problem to što obrazovni program nije u skladu sa interesovanjima i književnim afinitetima mladih čitalaca?

Upravo to! Mislim da su neka dela preozbiljna, zahtevaju duboku analizu, pa ih deca ne razumeju jer je to nivo koji veoma često ne dostignu tokom školovanja. Ipak, iskustvo mi govori da to može da se promeni, da može da bude drugačije, a zavisi od pristupa i otvorenosti profesora. Tako smo mi u osnovnoj imali nastavnicu koja nam je davala veoma zanimljive, nekonvencionalne  lektire za raspust. Bio je to spisak knjiga koje su svima nama bile primamljive, bliske, a od dvadeset ponuđenih trebalo je da odaberemo pet koje nam se najviše dopadnu pa da ih posle raspusta „branimo“, tj. dokazujemo da smo pročitali. Dakle, bile su van programa, a toliko bliske našem uzrastu i našem vremenu da su se većini nas svidele. To mi je, uostalom, pomoglo i da pišem dobre sižee. Jedan od njih objavila je izdavačka kuća „Laguna“ na svojoj internet stranici. Reč je o knjizi Nenada Gajića „Bajka nad bajkama“.

Osim što pišeš, kako i sa kim najčešće provodiš slobodno vreme?

Osim čitanja, slušanja muzike i putovanja, najviše volim da provodim vreme s prijateljima, recimo  da istražujemo grad i i okolinu, a pošto volim životinje, uživam i u  šetnji sa svojim psom.

Sada si na studijama kulturologije i one zahtevaju veliku posvećenost. Hoćeš li nastaviti da pišeš poeziju i imaš li ambicije da objaviš sopstvenu zbirku, ili si zadovoljna dosadašnjim uspehom?

Pisanje mi zaista veliko i važno interesovanje, a učestvovanje na takmičenjima pružilo mi je priliku i da upoznam neke poznate pesnike i prozne pisce. Zato mislim da bih u budućnosti mogla da objavim sopstvenu zbirku poezije, to mi je cilj. Naravno, uz studiranje koje je prioritet.

Na kraju našeg razgovora, uz zahvalnost na izdvojenom vremenu, pitala bih te još nešto. Iako to sada deluje veoma daleko, šta bi želela da radiš po završetku studija?

Tako je, upisala sam Filozofski fakultet i imam mnogo obaveza, tek sam na početku studija. Nastaviću da pišem kad god budem u prilici jer u tome uživam i imam još mnogo toga da kažem stihovima.  A što se tiče planova i želja, za sada je sve otvoreno, ali bih volela da radim nešto u oblasti turizma,  pre svega da bih mogla da putujem i vidim što više sveta.

Razgovor vodila: Milijana Kočić