ПОСЛОВНО ОКРУЖЕЊЕ У СРБИЈИ И СВЕТСКА ЕКОНОМСКА КРИЗА
Концепт управљања је скуп активности међусобно повезаних и усмерених у правцу реализације старагијских и оперативних циљева. Управљање интегрише активности у процесу доношења одлука којима се остварују предуслови и погодан амбијент за остварење пословних циљева. Промене је неопходно перципирати, проблем дефинисати, потом управљати и то доношењем и спровођењем одлука. Одлука је функционална ако је њоме решен проблем, односно ако је задовољена организациона потреба. Криза као нестабилно или преломно време мења стварност, као и конфликт који прате промене у кризном окружењу. Криза може да се испољи унутар компаније или у окружењу. У интерној кризи разрешавање конфликта је саставни део процеса управљања. Пошто су промене стално присутне, проблеми су вечни. Императив је усклађивање са сталним променама у окружењу, утицањем на промене, повезивањем бизниса са друштвеним интересима, а посебно да се креативношћу и иновативношћу развија визија која инспирише људе. Битни параметри успеха су брзо доношење и спровођење квалитетне одлуке. Промене у организационим структурама одвијале су се у правцу смањења нивоа одлучивања што резултира елиминисањем великог броја радних места посебно на средњим и нижим нивоима менаџмента.
Савремено пословање захтева различите аспекте знања и управљачких инструмената јер се привредно окружење и саме компаније налазе у сталним променама и турбуленцијама. Менаџмент је неопходно да разуме глобалне димензије проблема промена са становишта најзначајнијих покретача промена, импликација њиховог утицаја и критичних фактора успеха.
У иновативној организацији у којој се оставрује висок ниво организованости и висок степен организационих перформанси, посебно је важно успоставити пропорцију између иновационих и операционих промена. Одабирање будућих смерова активности и начин њиховог остварења подразумева владање природом промена као критичним факторима за планирање процеса промена.
Већина савремених организацоних теорија избегава нормативност. То је посебно дошло до изражаја са настанком теорије организационе трансформације као и са теоријама криза, пропадања и заокрета организације. Организационе промене могу водити ка унапређивању способности организације (нпр. конкурентске предности предузећа), али и ка њиховој разградњи и уништавању.