ПРЕМИНУО УГЛЕДНИ НОВИНАР И ПУБЛИЦИСТА ЂОРЂЕ ВУКМИРОВИЋ

Истакнути новинар и публициста Ђорђе Вукмировић преминуо је јутрос у Новом Саду у 70. години живота, након кратке и тешке болести. Био је члан Друштва новинара Војводине и добитник бројних новинарских награда, а међу последњима је и „Златно перо“ ДНВ-а.

ИН МЕМОРИАМ:

Рођен је 8. новембра 1954. године у Госпићу, а читав живот посветио је свој живот новинарству, остављајући неизбрисив траг у овој професији.  Започео је на студијама економије, а завршио на журналистици и читав радни век провео као новинар, почев од 1982. када је прве текстове објавио у  локалном „Гласу комуне“ из Апатина. Од 1990. до 1994. био је дописник новосадског „Дневника“ из Сомбора, а потом до 1997. дописник, а по преласку у Нови Сад све до 2000. и шеф дописништва за Војводину.   Са места заменика главног и одговорног уредника „Дневника“ 2001. прелази за главног и одговорног уредника ТВ „Мост“ у Новом Саду, а истовремено је обављао и дужност шефа дописништва „Танјуг“-а за Војводину. Од 2003. до 2008. је шеф дописништва Југословенског спортског листа „Спорт“ у Новом Саду.  Члан Управног одбора Радио-Телевизије Војводине је био од 2006. до 2008, од када је дописник, а  до 2011. је шеф дописништва „Вечерњих новости“ из Новог Сада. За помоћника покрајинског секретара за јавно информисање, медије и аналитику постављен је 2016, а до одласка у пензију 2021. редовно је објављивао своје фељтоне:

– „Великани магичног четвороугла“ –  „Спортски журнал“ 2001 (37 наставака),

– „Панонски бомбардери“ – „Дневник“ 2003 (23 наставка),

– „Владимир Бајчев – боксер и равногорац“ – „Дневник“ 2009 (10 наставака),

– „ Рација у Јужној Бачкој 1942 – злочин, крвници и сусрет са правдом“ – „Вечерње новости“ 2016 (19 наставака) и др.

Осим тога, исказао се и као шеф Прес центра на ЕП у кошарци група Д, 2005, као и  шефа Прес центра на ЕП у атлетици за јуниоре 2009, одржаних у Новом Саду. Објавио је књиге „ФК Младост – 70 година фудбала у Апатину“ (1998), „Панонски бомбардери“ (2006), „Златне године – историја бокса у Апатину“ (2007), „Споменицу присаједињења 1918 – 2018 – Круна вековне борбе за ослобођење и уједињење (2019), као и алманахе Фудбалског клуба „Војводина“ (2000/2001 и 2001/2002)

Добитник је највишег годишњег признања „Дневника“ – „Слободна Војводина“ за1991. и „Специјалне повеље“ Удружења новинара Србије 1995.

Добитник је „Златног пера“ Друштва новинара Војводине, чији је био члан. О свом животу и каријери недавно је говорио за подкаст Друштва новинара Војводине „Бити новинар“, а у интервјуу, који је с њим водио угледни радијски новинар Синиша Станковић, за себе је рекао: „Ја сам посвећеник једном послу који је изабрао мене, а не ја њега“. Остатак интервјуа послушајте на линку:

https://www.youtube.com/watch?v=YLNgcQj0pHA&t=132s

Иза себе је оставио супругу Слађанку, сина Срђана, ћерку Тамару и троје унучади. Сахрана Ђорђа Вукмировића је у понедељак 18. марта у 15 часова на градском гробљу у Новом Саду.

У организацији Друштва новинара Војводине комеморација ће бити уприличена у Новом Саду у понедељак 18. марта у 10 часова у културној станици „Еђшег“, Антона Чехова 4.

Извор и фото: Војвођански новинар, ДНВ