BISERI VOJVOĐANSKOG NOVINARSTVA « S O K O L A N A «

Učenici petog razreda Više mešovite gimnazije «Svetozar Marković» u Novom Sadu imali su školske 1951/52. godine svoj razredni list „Sokolana“, čiji je sedmi broj bio zaplenjen odlukom tadašnjeg direktora Novaka Radovića i zauvek se ugasio.

    Kao sve pubertetlije, tako smo i mi učenici petog razreda Više mešovite gimnazije «Svetozar Marković» u Novom Sadu tražili ventil za ispuštanje viška energije  kojom smo raspolagali. Bilo je to u školskoj 1951/52.godini, kada je peti «A» razred nasledio veliki broj ponavljača iz prethodne, starije generacije. Oni koji su ostali da «potvrde gradivo» petog razreda više su obletali oko novih mladih koleginica nego što su se trudili da nauče ono zbog čega su ponavljali razred. Da bi skrenule pažnju na svoje „iskustvo“, naše starije kolege su prednjačile u stvaranju nereda u razredu, koji je pre njihovog „pojačanja“ smatran za uzorno odeljenje u Gimnaziji.

„Mir, tišina! Nije ovo Sokolana! Hoću muvu da čujem kad proleti kroz učionicu!“

Tako je često reagovao naš profesor geografije  kad bi zatekao haos u razredu. Po takvoj reakciji dobio je nadimak „Muva“, a dao nam je i ideju kako da nazovemo naš razredni list koji smo nameravali da pokrenemo. Svi smo se složili da se zove „Sokolana“.

  Unikatni primerak

   Moju ideju o pokretanju lista „Sokolana“ ceo razred je primio s oduševljenjem. Odmah smo izabrali „redakcioni kolegijum“ u kojem su, osim mene, bila još trojica kolega: Darko Kotarlić (kasnije je dilomirao pravo i bio jedan od najmlađih političara od kojih se mnogo očekivalo, ali je nažalost mlad umro), Svetozar Savić (bio je višegodišnji šef predstavništva EI-Niša u Novom Sadu) i Josip Kiršek (profesor engleskog jezika i službenik Naftagasa). Prvi broj „Sokolane“ ugledao je svetlost dana 15.decembra 1951. godine. Bila je to unikatna sveščica, kvadratnog oblika 20×20 santimetara, sa koricama zelene boje i ukupno dvanaest stranica . Svaki autor je ispisao svoj tekst svojom rukom! Samo je naslov lista Sokolana štampan slaganjem pečatnih slova. List petog «A» razreda imao je, kao i svake „ozbiljne“ novine: uvodnik, informacije iz razreda, naučnu temu, anketu, književne i sportske priloge, roman u nastavcima(!), filmsku rubriku, zabavne priloge, ukrštene reči…Pošto je „štampan“ samo po jedan primerak svakog broja lista, Sokolana je išla iz ruke u ruku, a za čitanje se plaćalo po dva dinara da bi se mogao finansirati sledeći broj. Zanimljivo je da su tu objavljivane i originalne fotografije! One su direktno lepljene uz odgovarajuće tekstove, a postojala je i rubrika  «Iz albuma foto-amatera» u kojoj je, takođe, na stranici lista bila zalepljena originalana fotografija. Isto tako su objavljivane fotografije, scene iz filmova, koje su pravljene uz pomoć isečaka iz filmova koji su tada prikazivani u novosadskim bioskopima. U drugom broju Sokolane, uz filmski prikaz filma „Humoreska“, objavljena je fotografija čuvene glumice Džoane Kraford, kao i fotografije iz filmova „Barba Žvane“, „Sirotica iz Lovuda“ i „Prijatelj“. Sve te fotografije obezbedio sam pomažući kino-operaterima u bioskopima . Premotavao sam im filmove i, kad bih naišao na pokidani film koji je trebalo zalepiti, „pozajmio“ bih nekoliko kvadratića filma za „Sokolanu“, u kojoj su fotografije bile bolje nego u pravim profesionalnim novinama.

   Zabrana zbog „nedodirljivih“

   Najavljeno je da će „Sokolana“ izlaziti povremeno, ali je ona skoro redovno izlazila svake druge sedmice. Tako su se u njoj mogle pročitati i sveže informacije o uspesima razreda na raznim sportskim takmičenjima, prikazi filmova koji su bili na repertoaru novosadskih bioskopa i druge aktuelnosti. Popularni list imao je stalne ankete, a jedna od njih bila je razlog da list prestane sa izlaženjem. Naime, sedmi broj „Sokolane“ je „zaplenjen“! U njemu su učenici izneli svoja mišljenja o „nedodirljivim„ nastavnicima. Njima se to nije dopalo, pa su cinkarili Sokolanu kod veoma strogog direktora Novaka Radovića. On je naredio da se list oduzme.

    „Sokolana“ je pala u zaborav sve do jedne večere na Petrovaradinskoj tvrđavi na kojoj je Radović bio gost svojim nekadašnjim učenicima koji su proslavljali 20.godišnjicu mature. U izuzetno prijatnoj atmosferi, upitao sam nekadašnjeg direktora šta je učinio sa zaplenjenom „Sokolanom“, a on je priznao da je bio suviše strog, ali je list dao na čuvanje u školsku biblioteku. Svih sedam brojeva „Sokolane“ sačuvani su i danas predstavljaju zanimljiv primer đačkog samoorganizovanja. U „Sokolani“ su prve novinske tekstove objavili, osim već pomenutih članova redakcije lista, budući novinari Olgica Korolić (radila u „Dnevniku“), Miloš Aleksić (radio u „Politici“), Ljubinka Stanić („Tanjugov“ dopisnik iz više zemalja sveta), Hermina Pot Ležimirac (radila u Rukopisnom odeljenju Matice srpske), Slavko Carić (višegodišnji dekan Pravnog fakulteta i rektor Univerziteta u Novom Sadu), Milan Ilijić (advokat i šahovski majstor), Ivan Kavečan, poznati novosadski oftalmolog, Oskar Puhan, majstor violine u Švajcarskoj… Spomenimo još neka imena iz Va razreda koja su se pročula nakon gimnazijskih dana: Smilja Telarov  udala se za poznatog fudbalskog internacionalca Tozu Veselinovića, Mirjana Pervaz postala je nezaboravni pedagog Muzičke škole, Nikola Lozjanin, inženjer i odgajivač rasnih pasa, Srboljub Saratlić, kao vrsni veslač, branio je  boje naše zemlje širom sveta, Anđelka Kovač je našla svoju sreću u najvećoj kockarnici na svetu, u Las Vegasu, Vojislav Cinkocki bio je nezaboravna zvezda novosadskog Pozorišta mladih. Njihova imena prva je u svet lansirala – „ S o k o l a n a“.

piše:Borivoj Mirosavljević