ПРИЗНАЊЕ „СТРУНЕ ОД СВЕТЛА 2021“ СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА МОМЧИЛУ БАЈАГИЋУ
Жири награде СТРУНЕ ОД СВЕТЛА која се додељује за посебан допринос афирмацији песничке речи у блуз и рок музици а који је и ове године радио у саставу – Богомир Богица Мијатовић (председник), др Мирослав Мики Радоњић и Саша Радоњић одлучио је да признање за 2021. додели Момчилу Бајагићу Бајаги. Награда ће бити уручена у Српском народном позоришту, током Стеријиног позорја, које отвара представа „Госпођа министарка“ Бранислава Нушића, у режији Татјане Мандић Ригонат и извођењу Хрватског народног казалишта „Ивана пл. Зајца“ из Ријеке у којој се користи и музика Момчила Бајагића.
Награда СТРУНЕ ОД СВЕТЛА се додељује шести пут из фонадације Саше Радоњића, а лауреати поред плакете добијају и једну електричну гитару из Радоњићеве колекције. Досадашњи добитници су: Звонимир Ђукић Ђуле, Милан Кораћ, Никола Врањковић, Краљ Чачка (Ненад Марић) и Милош Зубац. Почасно признање уручено је Слободану Тишми, а статуета СВЕТЛО ОД СТРУНА за нове ауторе Марку Алексићу (Неми песник). Ове године ће се појавити и књига, панорама у којој ће бити представљени сви досадашњи лауреати.
Жири награде СТРУНЕ ОД СВЕТЛА се и ове године лако, брзо и једногласно усагласио кад је реч о лауреату. Естетика и поетика стиховно музичког стваралаштва Момчила Бајагића је сугестивна на начин који не оставља ни промил простора за било какве недоумице. За његово умеће су карактеристичне микро поетске слике изразите сугестивности, које су реализоване најчешће минималистички, односно на малом простору али виртуозном текстописачком и кантауторском техником. Метафоре којима Бајагић жонглира већ четири деценије су од најплемнитијих ковина, згуснуте у стихове који између себе не остављају ни најмањи процеп у који би се уденула читалачка или слушалачка резерва. Аутор је, упркос лакоће којом плени слушаоце, веома строг према самом себи, чврст и песнички детерминисан чак и кад посеже за поетским досеткама и хуморним дискурсом. У својим најубедљивијим остварењима, његове песме без икакве дилеме могу да понесу атрибут антологијских, ван било каквог рокенрол контекста, дакле само као текстуални материјал на захтевним белинама хартије. Жири је имао само један проблем, а то је – којом мерном јединицом да кодификује такав стваралачки замах и у темпоралном и у естетском смислу. Не успевајући да нађе резрешење ове енигме, жири завршава образложење са констатацијом да је БАЈАГА заправо МЕРНА ЈЕДИНИЦА креативности у савременој музици нашег и не само нашег простора.