Међународни дан књиге за децу
Данас је Међународни дан књиге за децу, установљен пре више од пола века, а обележава се на дан рођења Ханса Кристијана Андерсена, како би се послала порука о магији читања и важности развијања љубави према писаној речи још у најранијем детињству.
Планирани сусрети библиотекара и деце одгођени су до завршетка епидемије изазване коронавирусом и изолације, а што деци даје прилику да се више друже са књигама као и да наставе да шаљу радове на конкурсе које су библиотеке тим поводом расписале.
„Светски дан књиге за децу није само датум кад се славе дечја литература, већ и сви лепи тренуци које проводимо читајући“, рекла је за Танјуг Катарина Новаковић руководилац дечјег одељења Градске библиотеке Нови Сад.
Новаковић је подсетила и на речи писца Мајкла Морпурга – деци треба обезбедити две ствари – књиге и охрабрење да стално читају.
„То је најважнији задатак родитеља, наставника и библиотекара широм света. То је право сваког детета и њихова и наша шанса за боље сутра“.
Виолета Ђорђевић из Дечјег одељења у Змај Јовиној подсетила је за Танјуг да Библиотека Града Београда сваке године у сусрет Светском дану књиге расписује литерарно-ликовни конкурс.
„Ове године одлажемо централну манифестацију али је то прилика да деца како из Србије тако и из дијаспоре наставе да шаљу радове на тему ‘Обрни, окрени, песму/причу/слику изокрени’, до краја ванредног стања“, рекла је Ђорђевић и додала да ће најбољи радови бити објављени на страни „Политика за децу“.
Ђорђевић је нагласила да је веома важно да се љубав према књизи развија од малена.
„Предшколски узраст је веома важан, јер сва истраживања указују управо на то да се корени читалачких навика и љубав ка књизи развија понајвише до поласка у школу“, рекла је она и подсетила да је зато важна сарадња коју библиотекари остварују и са вртићима.
У циљу промоције књижевности за децу Влада Шведске установила је признање „Астрид Линдгрен“ у част ауторке „Пипи Дуга Чарапа“, коју зову и малом Нобеловом наградом. У Србији постоји неколико награда за најбољу дечју књигу – од најстарије „Невен“, коју су у септембру добиле књиге „Сазвежђе вилона“ Весне Алексић и“ Шест немогућих ствари пре ручка“, Марије Мишић, до оне о којој одлучују београдски ђаци – „Доситејево перо“.
Међу ауторима чије је књиге тај велики жири више пута наградио су Јасминка и Урош Петровић, Градимир Стојковић, Слободан Станишић, Силвија Оташевић и Симеон Маринковић за дела „О дугмету и Срећи’, „Загонетне приче“, „Хајдук из Београда“, „Хајдук Вељко јунак целе војске вредан“, „Олимпијски сан“ и „На крилима радости“.
извор: РТВ
Илустрација:freeimages.com