Изложба „Замишљене границе” на Субином платоу у Новом Саду

Изложба „Замишљене границе” биће постављена од 23. јуна до 28. августа на Субином платоу у Лиманском парку (Нови Сад) у јавном простору на 49 јарбола. Кустоски тим Милош Милетић и Мирјана Радовановић из КУРС-а, су окупили уметнице, уметнике, активисткиње, активисте и колективе да заједно дају коментар и осврну се на појам „Тврђава мира”, један од тематских оквира пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе 2022”, чији је и ова изложба део.

Подељена у три целине, изложба указује на феномене друштва у коме живимо, а који су део наслеђа Европе, као што су: евроцентричност, наслеђа колонијализма, неоколонијализам, експлоатација, миграције, Frontex. Такође, поједине интервенције приказују идеје за будућност које нуде могућности за превазилажење ових концепата и њихових мањкавости.

„Окупили смо учеснице и учеснике из различитих делова света и понудили им простор да изнесу свој утисак и став спрам европске културе, наслеђа колонијализма, али и савремених пракси неоколонијализма. Такође, избору учесника смо приступили отворено, дајући простор и интервенцијама које нису из домена визуелних уметности. Можемо рећи да четрдесет девет застава изложбе „Замишљене границе” у Лиманском парку заједничким снагама мапирају стварност коју често не желимо да прихватимо, постављају нова питања и отварају простор трагању за одговорима који ће водити ка изградњи бољег и праведнијег друштва“, наводе Милош Милетић и Мирјана Радовановић у кустоском тексту о изложби.

Учесници изложбе су Alaa Abu Asad i Ulufer Çelik (Палестина и Турска, Холандија), Селма Асотић (Босна и Херцеговина, САД), САБА – Силвиа Аманцеи и Богдан Арману (Румунија). Ника Аутор (Словенија), bak.ma digital media archive of social movements (Özge Çelikaslan, Bilge Emir) (Турска), Leslie Fernandez Barrera (Чиле), Фокус група (Хрватска), Јелена Грујичић (Србија), Владан Јеремић и Rena Redle (Србија), Филип Јовановски и Ивана Васева (Северна Македонија), Ена Јуров (Хрватска), Адела Јушић (Босна и Херцеговина), Yazan Khalili (Палестина), Урош Крчадинац (Србија), Hythm L-Wrdny (Египат), Бојан Мрђеновић (Хрватска), Paula Baeza Pailamilla, кустос Ignacio Szmulewicz (Чиле), Право на воду (Србија), Наташа Прљевић (Србија, САД), Baris Seyitvan (Турска), ), Daniel Toca (Мексико), Jaśmina Wójcik (Пољска), Ala Younis (Јордан).

Србија се дуги низ година граничи са Европском унијом. Географски несумњиво део европског континента, културолошки Србија је увек на граници, често окарактерисана као спој истока и запада, европске културе и оријента. Историјски ова позиција са собом носи и позитивне аспекте, пре свега у домену отворености, мултикултуралности друштва и разноврсног културног наслеђа, које се последњих деценија нажалост насилно брише и прекраја. Искуство које имамо говори да много тога заједничког делимо са неевропљанима, а посебно третман унутар ЕУ. Ипак, наше познавање културе и историје уметности је евроцентрично и у великој мери занемарује специфичности других култура и њихово наслеђе.  Из те позиције КУРС приступа појму „Тврђава мира” који отвара многа питања о европском наслеђу и односу спрам других народа и култура: где почиње та тврђава и ко је њен творац, ко или шта је претња за мир који та тврђава штити, те ко, како и када има дозволу да уђе у тврђаву, и да ли је слободан када унутра крочи.

извор, фото : Моника Хусар, КомуникАрт

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *