ODNOS IZMEĐU BRUTO DOMAĆEG PROIZVODA (GDP)I OKRUŽENJA
Struktura proizvodnje je od suštinskog značaja, jer na kvalitet prirodne sredine ne utiču jednako industrija za dobijanje i preradu metala ili hemijska industrija i edukacija i briga o deci. Značaj efikasnog odnosa input-output može biti ilustrovan različitim intenzitetom upotrebe energije po jedinici outputa u Istočnoj ili Zapadnoj Evropi. Najzad, uticaj nivoa ekološke štete po jedinici inputa može biti objašnjen razlikom između upotrebe lignita ili nafte u iste svrhe. Sa statičke tačke gledišta, očigledno je da količina društvenog proizvoda iste veličine može na različite načine uticati na okruženje i da veći GDP može manje „oštetiti“ prirodnu sredinu, nego manje.
Problem se međutim, komplikuje sa dinamičke tačke gledišta: šta se dešava kada nivo ekonomije poraste? Da li bi faktori koji imaju trend redukcije oštećenja prirodne sredine, bili kompenzacija za bilo kakvu negativnu posledicu? Svetska banka daje optimistične odgovore: Ako društvo razvija ekonomsku i ekološku politiku pažljivo, ako resurse upotrebljava efikasnije, češće koristi supstitute i razvija čiste tehnologije koje reduciraju ili ne ostavljaju otpad, nema razloga da se ekonomija razvija na principima održivosti. U izveštaju, Svetska banka je navela trend poboljšanja u OECD zemljama, gde su industrijske zemlje dosegle suštinsko unapređenje u kvalitetu životne sredine uz neprekidan i kontinuiran ekonomski rast. Ovo je pozitivan trend, koji nema karakteristike masovnosti, koji nije zabeležen u zemljama Istočne Evrope. U prkos svemu, Svetska banka izvodi osnovni zaključak da negativna veza između rasta i degradacije okruženja može biti prekinuta.
Međutim, optimizam Svetske banke ne dele svi. Postoje drugačiji pristupi strukturi društvenog bogatstva. Optimisti navode da ako se akcenat u strukturi društvenog bogatstva stavi na usluge i informacione tehnologije, tražnja za sirovinama i zagađenje će se smanjiti iz tog razloga. Međutim praksa demantuje ovu postavku. Činjenica jeste da je relativna struktura GDP promenljiva, i da relativno učešće usluga i GDP raste u odnosu na industriju i poljoprivredu, ali merene apsolutnim pokazateljima industrijska i poljporivredna proizvodnja beleže trend rasta! Dalje, usluge nisu samo informativno intenzivno: one često zavise od signifikantnog inputa materijala i resursa. Slikovit je primer u proizvodnji kompjutera, gde rapidan tehnološki razvoj zahteva prateći razvoj prateće proizvodne opreme, pri čemu realizacija mnogih usluga zahteva intenzivinije transportne usluge i ostale energetski intenzivne potrebe. Na osnovu ovoga može se zaključiti da promena strukture društvenog bogatstva ne mora da znači i automatsko poboljšanje negativnog uticaja na okruženje, u slučaju da se društveno bogatstvo povećava.
U vezi sa strukturom društvenog bogatstva, sa globalne tačke, ne postoji rešenje čak i da država promeni strukturu outputa u pravcu slabljenja uticaja negativnih eksternalija, u tom slučaju će biti u poziciji da uvozi takve proizvode iz drugih zemalja, ali će zagađenje vezano za proizvodnju tih proizvoda negde biti učinjeno. Stoga je neophodan globalni pristup, uz razvoj prateće tehnologije. Iz tog razloga je mnogo bitnije fokusirati se na potrošnju, a ne na prozvodnju koja u posmatranoj zemlji nastaje, jer se posmatranjem mesta potrošnje, a ne proizvodnje efikasnije uočava koja zemlja je odgovorna za zagađenje.