Људи с три ока(29) : Никола Гајић – Б И З Н И С У Н И Ш Т А В А Д У Ш У
Фотоаматер Никола Гајић из Пригревице помоћу фотографија повезује покидане везе међу људима и оплемењује живот у свом окружењу.
У сјајним студијама о фотографији Сузан Сонтаг је, обраћајући се ауторима, љубитељима фотографије, између осталог забележила: „Ваша фотографија је запис о вашем животу.Ви можете видети путеве других људи и они могу деловати на вас,чак их можете искористити да пронађете сопствени пут“.
Осмех
– Свакодневна сурова борба за опстанак као да је угасила осмех на човековом лицу! Људи преокупирани бизнисом заборавили су на осмех, отупели душу и све више постају странци и у својој земљи, свом граду па чак и у својој породици.Искрени осмех на лицу човека постаје реткост, па сам покушао да камером забележим такве, све ређе, тренутке човекове радости,- рекао нам је Никола Гајић добитник највеће награде,за колекцију фотографија приказаној на изложби Фото кино клуба „Рада Крстић“ у Сомбору. – Због вечите журбе,трке са временом, обневидели смо и пролазимо једни крај других као да се не познајемо. А потребно је само мало воље да се тај привид разгрне и завири у душу човека која тражи тренутак да се ослободи стега и покаже своје право лице.
Гајић својом камером трага за тим тренуцима разголићења душе, лови осмехе на лицима чланова своје најближе фамилије,комшија,пријатеља, колега на радном месту, деце у наивној игри,…
– Пресрећан сам кад успем да и на лицима радника,који обављају најтеже послове,например жетелаца испржених на жестоком сунцу, уловим осмех који живот зрачи. У том послу је најтеже да се аутор одупре баналној свакодневници,али ако успе и њу да савлада успех фотографија је загарантован.
Контакт
На традиционалној изложби у Градском музеју сомборски љубитељи фотографије најдуже су се задржавали испред награђене колекције Николе Гајића што је била најбоља потврда вредности тих радова, а истовремено и његовог настојања да уз помоћ слике комуницира са људима из свог окружења.
– Савремена дигитална фотографија нам даје изванредне могућности за креативан рад јер аутори више не морају да проводе сате у мрачним коморама и да савлађују компликоване лабораторијске процесе.Сада имају далеко више времена за осмишљавање дела, за размену искустава на јавним трибинама,за разноврсно контактирање са истомишљеницима и са онима који другачије мисле. Компјутер је снажно оруђе у рукама креативаца које треба зналачки користити.Чак су нам сада постале много ближе и старе класичне фотографије јер су изишле из мрачних албума на светлост дана па можемо да се дивимо старим мајсторима и њиховим изванредним делима на којима и савремене генерације могу много да науче. Фотографија свакодневно показује да је незамењива веза између генерација!
Тако Никола Гајић објашњава свој приступ фотографском стваралштву које је на најбољи начин валоризовано на традиционалној изложби једног од најстаријих фото клубова у Војводини.
|
НЕ РОБУЈЕ ТЕХНИЦИ
Никола Гајић је рођен у Пригревици 14.јуна 1955.године.У родном месту је завршио Основну школу „Младост“ а потом Гимназију „Никола Тесла“ у Апатину.Студирао је на Технолошком и Пољопривредном факултету у Новом Саду.Радио је у новосадском „Путу“,“НИТ-у“ и „Новкабелу“ а сада је запослен у Индустрији силиконске опеке „Рапид“ у Апатину. Фотографијом је почео да се бави још у основној школи код Стевана Даудовца, наставника техничког образовања, наставио је у Фото клубу „Технолог“ у Новом Саду, а са својим колегом Робертом Амбрушом, постао је један од запаженијих аутора Фото клуба „Рада Крстић“у Сомбору. Почео је да снима „Зенитоим“, па „Флексаретом“ и „Никоном“ а сада најчешће користи дигиталну технологију. Труди се да што мање зависи од технике и да му радови носе јасне визуелне поруке. |