ФОТО: Гробље бродова код некадашњег бродоградиишта на Рибарском острву

Олупине бродова већ годинама стоје у малом заливу између новосадских Лимана и Рибарског острва, у којем је некада радило предузеће Бродоградилиште Нови Сад. Трунући у зеленој мутној дунавској води, они говоре не само о сопственој пропасти, већ и о пропасти бродоградитељске индустрије, па и у ширем контексту некадашње индустрије у Војводини.
Ако се недељом поподне прошетате Рибарским острвом, видећете стотине људи који седе и пијуцкају на сплавовима и у клубовима на другој страни острва, која гледа на Дунав. Многи од њих су дошли породично и све у свему, могли бисте стећи утисак да се у Новом Саду “добро живи”. Ипак, да је то само привид, подсетиће вас већ на улазу на Рибарац неми споменици некадашњој индустријској грани, у виду руинираних и насуканих пловила. Аутор овог текста и фотографија не може да тврди да су ти бродови направљени баш у новосадском бродоградилишту, али олупине и рампе за поринуће бродова зарасле у жбуње са друге стране залива (на фотографији испод), свакако су слика која говори за себе. Залив је у међувремену постао и лука за многе сплавове са кућицама.
-Овде долазим скоро од рођења. Ти бродови су почели да се гомилају пре двадесетак година. Неки сплавови сада служе за одмор, а неки од бродова који још нису потонули су добили другу сврху, например један је претворен у механичарску радњу – прича Веселин Катић, док чамцем одвози гошће на свој сплав у заливу (фотографија изнад).
-Не знам одакле су ти бродови. Можда су ту и довучени. Долазим овде већ више од пет година и они сво време ту стоје – каже пецарош Горан, који је желео да буде потписан само именом (на фотографији изнад). Он додаје и то, да улов на том месту није нешто посебно.
Према писању Блица из 2016. године, новосадско бродоградилиште је 2010. избрисано из регистра Агенције за привредне регистре, после неуспеле приватизације. У Србији се – према наводима тог листа – новоградњом бродова баве још једино бродоградилишта у Сремској Митровици и Кладову, што је мало, јер су бродоградилишта некада била адути у извозу. Овако живописне надгобне споменике имају и друге индустријске гране у Војводини, али то је тема за неку другу причу.

Фото, текст: Милош Павков

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *