FOTO: Groblje brodova kod nekadašnjeg brodogradiišta na Ribarskom ostrvu
Olupine brodova već godinama stoje u malom zalivu između novosadskih Limana i Ribarskog ostrva, u kojem je nekada radilo preduzeće Brodogradilište Novi Sad. Trunući u zelenoj mutnoj dunavskoj vodi, oni govore ne samo o sopstvenoj propasti, već i o propasti brodograditeljske industrije, pa i u širem kontekstu nekadašnje industrije u Vojvodini.
Ako se nedeljom popodne prošetate Ribarskim ostrvom, videćete stotine ljudi koji sede i pijuckaju na splavovima i u klubovima na drugoj strani ostrva, koja gleda na Dunav. Mnogi od njih su došli porodično i sve u svemu, mogli biste steći utisak da se u Novom Sadu “dobro živi”. Ipak, da je to samo privid, podsetiće vas već na ulazu na Ribarac nemi spomenici nekadašnjoj industrijskoj grani, u vidu ruiniranih i nasukanih plovila. Autor ovog teksta i fotografija ne može da tvrdi da su ti brodovi napravljeni baš u novosadskom brodogradilištu, ali olupine i rampe za porinuće brodova zarasle u žbunje sa druge strane zaliva (na fotografiji ispod), svakako su slika koja govori za sebe. Zaliv je u međuvremenu postao i luka za mnoge splavove sa kućicama.
-Ovde dolazim skoro od rođenja. Ti brodovi su počeli da se gomilaju pre dvadesetak godina. Neki splavovi sada služe za odmor, a neki od brodova koji još nisu potonuli su dobili drugu svrhu, naprimer jedan je pretvoren u mehaničarsku radnju – priča Veselin Katić, dok čamcem odvozi gošće na svoj splav u zalivu (fotografija iznad).
-Ne znam odakle su ti brodovi. Možda su tu i dovučeni. Dolazim ovde već više od pet godina i oni svo vreme tu stoje – kaže pecaroš Goran, koji je želeo da bude potpisan samo imenom (na fotografiji iznad). On dodaje i to, da ulov na tom mestu nije nešto posebno.
Prema pisanju Blica iz 2016. godine, novosadsko brodogradilište je 2010. izbrisano iz registra Agencije za privredne registre, posle neuspele privatizacije. U Srbiji se – prema navodima tog lista – novogradnjom brodova bave još jedino brodogradilišta u Sremskoj Mitrovici i Kladovu, što je malo, jer su brodogradilišta nekada bila aduti u izvozu. Ovako živopisne nadgobne spomenike imaju i druge industrijske grane u Vojvodini, ali to je tema za neku drugu priču.
