Шта је обележило месец дана ванредног стања у Србији?  

Истовремено, упозоравају да није време за опуштање, па је пред нама најдужи полицијски час, који ће почети у петак у 17 часова и трајати до уторка у пет часова ујутро.

Са проглашењем ванредног стања 15. марта, у недељу увече, затворене су све границе за странце, у потпуности је обустављен рад предшколских, школских и високошколских установа, а настава је од понедељка почела да се одвија онлајн.

Српске болнице је почела да чува војска како би се спречио улазак потенцијалних преносиоца вируса.

Од 18. марта је уведена забрана кретања од 20 сати до 5 часова ујутро свим лицима било које старосне доби, док је старијима од 65 година потпуно забрањен излазак на улицу, а у сеоским срединама и местима са мање од 5.000 становника старијима од 70 година.

Србији је 19. марта затворен београдски аеродром „Никола Тесла“ за међународни саобраћај, осима за хуманитарне и карго летове, а сутрадан су затворени сви гранични прелази за путнички друмски, железнички и речни саобраћај.

Ограничено је јавно окупљање на отвореном и у затвореном простору, тако да дистанца између лица мора бити најмање два метра односно да на површини од четири квадратна метра не може бити више од једног лица.

Од 20. марта је укинут и јавни међуградски превоз, а у Београду јавни превоз два дана касније потпуно је укинут.

За наше држављане који долазе из иностранства наложена је самоизолација у периоду од 14 и 28 дана, у зависности од тога из које земље долазе, док је касније наложена обавеза карантина од 28 дана.

У Србију се из иностранства од почетка епидемије корона вируса вратило више од 400. 000 људи. а Влада Србије се специјалним летовима авионима Србије из иностранства вратило више од 5.000 људи.

Забрањено је подизање цена 36 основних животних намирница. Сви јавни догађаји, културни и спортски, су отказани, а културне институције затворене, док поједине дају занимљив онлајн садржаји.

Продавнице мешовите робе и прехрамбених производа, пекаре раде према измењеном радном времену, а угоститељски објекти и кафићи су затворени.

Прекинуте су све изборне радње за изборе који су били заказани за 26. април. Србија је организовала набавку респиратора и друге медицинске и заштитне опреме из разних делова света.

Авион Ер Србије је 21. марта из Кине довезао до тада највећу помоћ Србији у медицинској опреми, када је стигао и тим кинеских стручњака за борбу са короном, који су предложили концепт масовног тестирања, као и отварање привремених објеката за смештај оболелих са благом клиничком сликом.

На Београдском сајму 29. марта почео пријем првих пацијената, а на сличан начин су преуређени нишка хала Чаир, хотел Центротурист у Нишу, Дом студената медицинског факултета у Нишу, Новосадски сајам и средња медицинска школа Два хероја у Новом Пазару.

Одлуком владе здравствени радници, запослени у здравственим установама, припадници МУП-а и Министарства одбране и Војске Србије, који су се заразили на радном месту, а имају лакшу клиничку слику, смештају у бањске центре: Специјалну болницу Меркур у Врњачкој Бањи, Институт за рехабилитацију Нишка Бања, Специјалну болницу Бања Ковиљача, Селтерс бању у Младеновцу и бању Јунаковић код Апатина.

Иначе, у отворене су ковид болнице: „Мишовић“, ВМЦ Звездара, Земунска болница, болница у Новом Саду, Панчеву, Нишу, припрема се у Краљеву, Крушевцу, на Бањици у Београду. . .

Пензионерима је било омогућено да изађу из својих домова ради набавке недељом од 4 до 7 ујутру, а како је продужаван полицијски час викендом, то им је било омогућено суботом, па сада петком у истом временском периоду, с тим што им је кретање било дозвољено од 3 до 8 ујутру.

Власници кућних љубимаца могу своје животиње да прошетају сваки дан од 23 до 01 час, а суботом и недељом од 08 до 10 сати, и то на 20 минута, најдаље 200 метара од места пребивалишта.

Када је реч о економији, влада је донела Програм економских мера за смањивање негативних ефеката проузрокованих пандемијом вируса Ковид-19, вредан 608,3 милијарде динара, односно 5,1 милијарду евра, који је представљен 31. марта, а правни оквир донет је 10. априла, док су привредници за мере почели да се пријављују у понедељак, 13. априла.

Пакет садржи мере пореске политике, директну помоћ приватном сектору, мере за очување ликвидности и директну помоћ свим пунолетним грађанима у висини од 100 евра у динарској противвредности. Сви привредници могу да користе ове мере, под условом да од 15. марта ове године па до петка 10. априла, нису смањивали број запослених за више од 10 одсто.

Мере пореске политике подразумевају одлагање плаћања пореза и доприноса на зараде за предузећа у приватном сектору, током трајања ванредног стања, а у периоду од три месеца, уз каснију отплату настале обавезе у ратама, са почетком најраније од 2021. године.

Одлаже се и плаћање пореза и доприноса на зараде и накнаде зарада до 4. јануара 2021. године, а при попуњавању пореске пријаве, као дан почетка плаћања пореза ставља се тај датум. Попуњавањем пријаве, привредник се аутоматски пријављује и за исплату минималца.

Такође, одлаже се плаћање и аконтације пореза на добит правних лица за март, април и мај ове године до предаје коначне пореске пријаве за порез на добит правних лица за 2020. годину.

Када је реч о директној помоћи приватном сектору донета је одлука о уплати минималца, у износу од око 30. 000 динара,за: предузетнике паушалце, пољопривреднике, правна лица која су разврстана као микро, мала и средња.

Исплата ће почети у мају и иде у три рате – мај, јун и јул, а свака фирма отвориће за то наменски рачун, укључујући и паушалце, преко кога ће се тај новац уплатити.

Предвиђена је и директна помоћ великим предузећима у виду уплате бесповратних новчаних средстава у износу од 50 одсто основне минималне нето зараде за март 2020. и то за запослене којима је решењем утврђен прекид рада након увођења ванредног стања.

Исплата ће се такође вршити у мају, јуну и јулу, у износу 50 одсто минималне зараде за месец март.

Мера за очување ликвидности односи на финансијску подршку привредним субјектима за одржавање ликвидности, а биће издвојено 24 милијарди динара за одобравање кредита преко Фонда за развој.

Држава је донела и уредбу, која се односи на издавање дужничких хартија од вредности, а њоме се поједностављује поступак за издавање дужничких хартија од вредности на територији Србије за време ванредног стања.

Од најаве економских мера на посао је враћено више од 7.000 људи.

Према писању медија без посла је у Србији, због последица вируса корона, остало више од 11.000 људи.

извор: ТАНЈУГ, РТВ

фото: РТВ (Александар Галић)