Додељене Годишње награде Културног центра Војводине „Милош Црњански”
Вечерас су у холу Покрајинске владе додељене Годишње награде Културног центра Војводине „Милош Црњански”, а женски вокални ансамбл из Новог Сада „Рес Миранда” свечаност је учинила заиста посебном изузетном изведбом две музичке нумере.
Присутнима се на почетку свечаности обратио мр Ненад Шапоња, директор Културног центра Војводине „Милош Црњански” који је истакао да је овој кровној институцији културе у Војводини част што на крају сваке године може да, кроз ова значајна признања, истакне оне појединце који су током године остварили изузетан успех.
Овогодишње лауреаткиње су:
Бојана Милановић (Искре културе – за савремено стваралаштво младом аутору до 35 година)
доц. др Ивана Иванић (Медаља културе за мултикултуралност и интеркултуралност)
др Тијана Палковљевић Бугарски (Медаља културе за очување културног наслеђа)
Вера Зарић (Медаља културе за животно дело, тј. за укупно стваралаштво/рад)
„Нарочито нам је драго да награду добијају појединци, јер ми знамо да нема уметности и културе ако нема ствараоца који их креира. Управо зато, желели смо да највећа признања у Војводини добију они појединци који су својим уметничким радом креирали саму уметност или креирали најсавременије начине да култура и уметност буду представљени онима којима је намењена – јавности.
У години која је била изузетно успешна за нашу институцију, када смо организвали више од стотину програма, организовали први Fellowship у овом делу Европе, када је Нови Сад први пут био домаћин Традуки-ју, када смо објавили прву персоналну енциклопедију у Србији, која је посвећена Доситеју Обрадовићу, са неколико програма учествовали у званичном програму ᾽Нови Сад – Европска престоница културе᾽, дакле, у једној таквој години, изузетно нам је важно и поносни смо што можемо да истакнемо и најбоље појединце, а овај пут су то четири жене, које су, по мишљењу нашег Жирија који одлучују о лауреатима, допринеле да наша култура буде најбоља”, истакао је Шапоња и потом честитао свакој од лауреткиња:
„Драго нам је да истакнемо изузетну глуму Бојане Милановић која ће примити ᾽Искре културе᾽ јер свако ко је гледао представу (која се сада већ игра и не само у Српском народном позоришту) „Ко је убио Џенис Џоплин”, или ко је гледао премијеру пре само месец дана када је управо Бојана сјајно изнела улогу Хасанагинице у истоименој представи, зна о каквом овде таленту говоримо. Не само да је добила највредније еснафске награде: Стеријину награду и Награду „Зоранов брк”, посвећену барду нашег глумишта Зорану Радмиловићу, већ смо ми желели да и као круну за сва њена постигнућа има и „Искре културе” за младог уметника до 35 година и да тиме укажемо јавности ко је заискрио својим талентом на нашој културног сцени. Честитам, Бојана. Тако исто и млада доценткиња Ивана Иванић, која је доктор филолошких наука, могла је да буде номинована и у овој претходној категорији до 35 година, а ипак се својим изузетним преданим академским радом већ толико истакла да је, ево, носилац Медаље културе за мултикултуралност и интеркултуралност, јер је изузетно допринела сарадњи на културном и језичком плану Румуније и Србије. Честитам, Ивана. А шта рећи о историчарки уметности др Тијани Палковљевић Бугарски, коју сви знамо, а управо зато што је као управница Галерије Матице српске присутна у јавности, јер нам је учинила уметничка дела од националног значаја толико доступним. На темељу изузетне личне посвећености, стручности и знања, иновирала је приступ излагачке делатности у којем се на модеран и светски начин презентују и модерна и традиционална уметничка дела. Када свему овоме додамо да Тијана Палковљевић Бугарски, као председница Управног одбора Фондације „Нови Сад – Европска престоница културе”, управо завршава и ову толико значајну годину за наш град када је Нови Сад успешно уписан на мапу европских престоница културе, и када знамо да Галерија Матице српске управо ове године обележава 175 година постојања, онда можемо бити поносни што је она од данас и лауреаткиња наше Медаље за очување културног наслеђа. Честитам, Тијана, на свему“, поручио је директор Културног центра и напоменуо: „Великом Медаљом за животно дело и укупно стваралаштво желели смо да истакнемо вишедеценијски и надасве посвећен педагошки и уметнички рад Вере Зарић, доајена уметности која се већ 70 година ствара у уметничким атељеима на нашој Петроварадинској тврђави. Част нам је што смо у прилици да наградимо њен огроман педагошки рад и њену уметност. Вера Зарић је недавно поклонила збирку од 120 уметничких радова Галерији Матице српске, знајући да је важно бити и у будућности. Вера, уопште не сумњамо да Ваша уметност тамо и припада и честитам Вам на награди”.
Награде лауреаткињама је уручио др Милан Мицић, помоћник покрајиског секретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, који је скуп поздравио и у име секретарке Драгане Милошевић.
У име награђених, присутнима се обратила сликарка Вера Зарић, са записом о свакодневном стваралаштву у уметничком атељеу на Петроварадинској тврђави, ње и њеног супруга, сликара Петра Ћурчића још од 1973. године када су у Хорнверку на Тврђави добили кључеве од атељеа са још 26 колега.
„Моја биографија је биографија мог сликања у атељеу. За мене и моју породицу та 1973. година била је значајна година. Тада нам се родио први син Светислав, а четири године касније и млађи син Димитрије. Наш живот, посматран споља, са дистанце, чини се обичан и неатрактиван. Међутим, истина је другачија. Наша свакодневица често подсећа на путовање пуно препрека, некад и авантура. Али, после тешкоћа, недоумица и сумњи, озари нас духовни мир и учини нас ведрим и захвалним.
Ову кратку исповест завршићу стиховима двојице немачких песника.
Морике је записао:
„Што је лепо, то блажено сија само у себи,
макар непримећено.”
Грилпарцер је записао:
„Само једно представља срећу овде на земљи.
Само једно: душевни мир и груди које не мори кривица.
Величина (моћ) је опасна,
а слава је тричарија.”
Награду чине њени лауреати, они је чине великом и Културни центар Војводине се захваљује овогодишњим лауреаткињама што су учиниле да Годишње награде Културног центра Војводине буду, са њима, још значајније.
Извор: КЦВ „Милош Црњански“, Покрајинска влада