Pisac Miomir Petrović: Opasan uvod u još opasnija vremena

Petrovićev roman „Black light“ objavljen pre godinu i po dana predstavlja distopijsku verziju buduće Evrope i danas je aktuelniji nego ikada.

Cenjeni pisac naglašava da mere izolacije imaju i drugi stranu ogledala za čovečanstvo u celini.

„S druge strane ovakve globalne mere će samo povećati strah običnog čoveka od pojednostavljenih, senzacionalističkih i histerijom prokrvljenih medijskih slika koja nam se nameću poslednjih dvadesetak godina. Upravo te mere deluju kao opasan uvod u političkom smislu još opasnijih vremena. Uostalom, šta ako ova kriza posluži da se na globalnom nivou zamaskira i alibira ekonomska kriza koja je i pre pojave globalnog virusa počela da se nazire“, pita se Petrović.

„Solidarnost i jednakost država članica EU na kojima je, kao na osnovnoj doktrini ova Unija i formirana zapravo, gle čuda, ne postoje. A to smo i pretpostavljali. Čovek je čoveku vuk, politički blokovi geo-strateški rivali. Liberalni kapitalizam ne poznaje nikakav oblik solidarnosti, toalet papir u mojim rukama je u „mojim“ a ne u „tvojim“ i tako će ostati dok god mogu da animalno branim svaku rolnu. Sada se vidi ono što znamo ali se bojimo da o tome glasno pričamo: društvo jednakih je društvo gornjih 12% i nas ostalih nesrećnika“, poručuje Petrović.

On se osvrnuo na paradoks doživljaja apsolutne bespomoćnosti čoveka u 21. veku bez obzira na sve izraženiju tehnološku revoluciju.

„Lepo je što u karakterističnom emocionalnom tonu zatočeni Italijani pevaju svoju himnu sa balkona ali odjek te himne ne može biti veći od nekoliko blokova zgrada. Jer ta himna u političkom i nacionalnom ne predstavlja više ništa. Nije predstavljala ni pre pojave korone, naravno. Nema nacije ili himne u globalističkom projektu koji živimo. Šta ukoliko sada učestvujemo u trećem, četvrtom činu predstave“, kaže Petrović i naglašava da je teško pretpostaviti šta će biti svet nakon korone ili tokom nje.

Tvrdi, međutim, da će ekonomski sistem svakako biti promenjen.

„Šta ako se čovek, i pored trenutno iskazane lične solidarnosti nakon svega ovoga popne na novi nivo super-egoizma? Stanovnik Zapada to odavno uvežbava. Njemu je objašnjeno da nema gde da ode u prostornom smislu, uostalom na njegov prostor se emigrira. U ideološkom smislu, objašnjeno mu je da van ovakve demokratije takođe ne sme da ode. Jer ne postoji ništa drugo“, kaže Petrović.

O smislu umetnosti nakon katastrofa i istorijskih pasaža koje sada proživljavamo Petrović kaže da umetnost apsolutno uvek ima smisla i imaće ga zauvek.

„Istorijske okolnosti u kojima sada živimo se ponavljaju. Doduše sada su uvijene u sofisticirani tehnološki ogrtač. Zadatak umetnika je da upozorava makar se ispostavilo da njegove mračne slutnje nisu tačne“