Novosađanin Srećko Dodig obišao zemljinu kuglu s fotoaparatom i tradicionalnom narodnom vojvođanskom nošnjom, igrajući u folklornom ansamblu Kulturno umetničkog društva „Svetozar Marković“.
Ljutnju zbog primljenog gola Dodig je iskalio na svom šeširu
Pred početak finalne utakmice Kupa Srbije između fudbalera beogradske „Crvene zvezde“ i novosadske „Vojvodine“, na stadionu „Partizana“ u Beogradu, među mnogobrojnim fotoreporterima na terenu najzapaženiji je bio Lala obučen u tradicionalnu narodnu vojvođansku nošnju, sa crnim šeširićem na glavi i tradicionalnim opankama na nogama. Navijači oba tabora su ga pozdravili sa simpatijama, a on je u maniru vrsnog profesionalca obavio svoj fotoreporterski zadatak kako u ceremonijalnom tako i takmičarskom delu utakmice. Sve je bilo u najboljem redu do trenutka kada je „Vojvodina“ primila odlučujući gol. Razočarani Lala je od besa bacio šešir na travu i u transu skakao po njemu!
Navijač
Neće proći! – Snimak Srećka Dodiga sa finalne utakmice Crvena zvezda- Vojvodina 2:0
– Bilo mi je krivo što smo primili gol i izgubili utakmicu, pa sam na svoj način dao sebi oduška pred punim gledalištem. Brzo sam se smirio i ostavio jed za sutra,
– poverio nam se Srećko Dodig koji je u ulozi fotoreportera na finalu u Beogradu bio jedan od najzapaženijih simpatizera „Vojvodine“.
– Za crveno bele navijam od malih nogu a sada već godinama kamerom snimam utakmice i pomažem da stručnjaci lakše analizuraju protekle mečeve i pripreme ekipu za naredne utakmice. Angažovan sam i kao oficijelni spiker na stadionu „Vojvodine“ u Novom Sadu.
Dodig je mnogo putovao s igračima „Vojvodine“ ali je celu zemljinu kuglu proputovao kao igrač na turnejama sa folklornim ansamblom KUD „Svetozar Marković“. Na svim putovanjima načinio je bezbroj fotografija sa kojima je ispunio debele albume pune lepih uspomena.
-Obožavam da snimam lepe stvari i ljudske radosti a ne želim da snimam nesreće, sukobe, ratove, saobraćajne nesreće i bilo koje ljudske nedaće. Sticajem okolnosti zabeležio sam kamerom neke detalje iz iransko-iračkog sukoba koji su mi prilikom carinskog pregleda, srećom-izbrisani!
– veli Dodig ne žaleći ni malo za fotografijama koje bi ga potsećale na čovekove nevolje.
Biznis
Muško drvo
U poslovnom svetu Srećko Dodig je poznat po svojoj firmi „Dodig multimedia“ koja već godinama saradjuje sa nizom naših najuspešnijih na tržištu. Tako je od temelja pratio izgradnju upravne zgrade i niza drugih objekata „NIS-a“, razvoj „Braće Rodića“, pivare u Čelarevu, gradilišta u Sibiru, učestvovao u opremanju eneterijera hotela u Boki Kotorskoj, bolnice u Sočiju , štandova raznih sajmova, knjiga, monografija,…Učestvovao je na promociji naše Privredne komore u Rusiji. Jedno vreme je radio na Fakultetu za fizičku kulturu i organizovao predavanja, odbrane magistarskih i doktorskih teza, izrađivao kolor dijapozitive, snimao filmove,…
– Shvatio sam da nam nedostaje agencija za multimedijalne prezentacije pa sam je osnovao i sada u njoj radim sa zadovoljstvom,
– objašnjava Dodig koji je s fotografijom već zarazio i svog sina koji nagoveštava da će uspešno naslediti očev posao.
– Imam i poteškoća u radu: ne podnosim let avionom a mušterije sve više traže baš avionske snimke. Kad sam snimao jednu veliku svadbu u Vrbasu konkurenti su mi skinuli točkove s automobila da ne bih mogao na vreme da isporučim fotografije! A na jednoj fudbalskoj utakmici u Beogradu bio sam pored televizijskog snimatelja koji je ranjen metkom ispaljenim za vreme obračuna navijača. Lako se moglo dogoditi da mene pogodi. Ipak,nikad ne bih menjao ovaj posao za bilo koji drugi. Ne postoji naknada za zadovoljstvo koje mi pričinjava.
KOREOGRAF
Srećko Dodig
Srećko Dodig je rođen u Novom Sadu 17.maja 1951.godine. Završio je Osnovnu školu „Vasa Stajić“ i Srednju industrijsku školu a potom studirao na Fakultetu za fizičku kulturu u svom rodnom mestu.Jedno vreme je bio i zaposlen na tom fakultetu a radio je i kao novinar u Javnom komunalnom preduzeću „Vodovod“ sve dok nije osnovao svoju Agenciju za multimedijane komunikacije. Godinama je igrao folklor u KUD „Svetozar Marković“ a kada je postao koreograf osnovao je folklorne sekcije u Rumenci, Petrovaradinu i Bačkom Gradištu. Fotografijom se počeo baviti još u osnovnoj školi, kod nastavnika Andraša Otoša a usavršavao se kroz druženje sa istaknutim novosadskim fotografima Gavrilom Grujićem, Borislavom Vojnovićem i drugima. Stalno prati tehničko-tehnološki razvoj fotografije i nastoji da ima najsavremeniju opremu koja mu omogućava da postiže zadovoljavajuće profesionalne rezultate.
