Људи с три ока(22) : Иван Паквор – ОД ВРАГОВЕ БАШТЕ ДО ВАСИОНЕ

Многа спорна питања у астрономији решила је фотографија која је постала и остала незамењив фактор будућности дескриптивне астрономије -Магистар Иван Паквор, један од ретких Новосађана који се посветио научној астрономији, од самог рођења постао је планинар и целог живота опседнут висинама.

Околина новосадске Јодне бање, са Теслином и другим улицама, украшеним велелепним вилама, некада је сматрана најелитнијим делом града, новосадским Дедињем. Деца из тог краја, рођена у богатим породицама лекара, инжењера, трговаца и других грађана с „педигреом“, имала су трасирани пут до гимназијских клупа а потом и факултета на којима су углавном ишла утабаним стазама својих родитеља. Данас је мало познато да су се на простору садашње Основне школе „Васа Стајић“ налазили тениски терени ТК „Графичар“, да се на садашњем Спортском центру „Сајмиште“ простирао велики расадник, познат под именом „Врагова башта“(звао се тако по власнику Врагу). Цео крај између  Јодне бање и Сајмишта стари Новосађани су звали-Врагова башта. У том окружењу налазила се и породична кућа Јосифа Паквора, истакнутог новосадског трговца и једног од пионира планинарства у Војводини и некадашњој Краљевини Југославији.

Јуниорска екипа Тениског клуба „Графичар“ из Новог Сада 1951. године:(с лева надесно) Паквор, Шопало, Балаћ, Вујић и Миросављевић

Из брака с др Надом Мицић Паквор, педијатром и познатим школским лекаром, изнедрени су синови Александар и Иван. Први је постао доктор, архитекта, универзитетски професор, а други магистар астрономских наука. Оба научници светског гласа. Као одлични ученици Паквори су запамћени у новосадској  Мушкој гимназији, а потом и у Првој вишој мешовитој гимназији „Светозар Марковић“, али и као талентовани спортисти на споменутим теренима „Графичара“. Студије су наставили у Београду па је кућа у Теслиној улици продата и изграђена нова у околини Београда у Вишњичкој бањи.

– Отишли смо из Новог Сада, пре свега због школовања, али га никада нисмо заборавили,

-вели сада већ пензионисани Иван Паквор.

– Ја се и сада повремено виђам у Новом Саду с мојим школским друговима па се уз помоћ фотографија присећамо незаборавног детињства. Дуго сам гајио наду да  ћу се вратити у Нови Сад али сам до краја радног века био преокупиран астрономијом.

на купалишту у Марибору,…

Фрушка гора идеална за астрономска истраживања

… и приликом освајања глечера у Алпима

Од Ивана Паквора смо сазнали да је још у периоду између два светска рата његов отац, као један од оснивача Планинарског друштва „Фрушка гора“, учествовао у бирању терена у Фрушкој гори, на Змајевцу, на којем би била изграђена прва опсерваторија у некадашњој Југославији. Написан је уговор који, нажалост, у Београду није верификован.

– Научници су тада направили велику грешку јер нису испоштовали договор постигнут на Фрушкој гори. Локација на Змајевцу неупоредиво је боља за опсерваторију од локације на којој се налази у Београду,

– категоричан је Паквор, који је цео радни век провео бавећи се научним истраживањем у Београдској опсерваторији.

У очевој документацији Иван Паквор је сачувао фотографије новосадских планинара снимњене пре Другог светског рата, у походу на Ловћен…

 

Написао је велик број научних и стручних радова и суделовао на многим значајним скуповима астронома широм света. Радио је на одређивању фундаменталних ректасцензија звезда ФК4 каталога, који су оцењени као први експериментални радови у оквиру фундаменталне астрономије на Опсерваторији. Руководио је групом стручњака задуженим за велики пасажни инструмент. Осмислио је и радио на изградњи вакуумских мира при том великом инструменту. Као руководилац научне јединице Астрономске опсерваторије-Астрометрије, Иван Паквор је радио на модернизацији меридијанских инструмената: примени ЦЦД електрооптичких сензора за регистрацију пролаза звезда кроз меридијан и практичној реализацији израде ЦЦД камере и каталога апсолутних деклинација 307 сјајних звезда.

 

Фотографија као сведок научних открића

Снимак Сатурна са даљине од преко 36 километара

Многа спорна питања у астрономији решила је фотографија која је постала и остала незамењив фактор будућности дескриптивне астрономије. Развој фотографске трехнике олакшао је тежак рад у опсерваторијима. Фото, кино и дигитралне мрачне коморе постале су компатибилне са џиновским телескопима који су у могућности да региструју снимке посматраних тела веома далеко у свемиру. Фотографија је постала незаобилазни сведок безбројних открића.

Узлетање Апола 11 са америчким астронаутима Армстронгом и Олдрином

Тако се и Иван Паквор из новосадске Врагове баште винуо у свемир нештедимице користећи и прва искуства која је понео из фотосекције новосадске Мушке гимназије. У ствари, његова веза с фотографијом почела је с даном рођења 20. октобра 1937. године! Тада га је, као новорођену бебу, отац Јосиф, страствени фотоаматер и планинар, први пут фотографисао и одмах уписао, под бројем 6076, у Планинарско друштво „Фрушка гора“. У јастуку су га родитељи носили по планинама све док и сам својим ногама није почео да хода по Фрушкој гори и другим домаћим планинама. Увек је имао исти циљ-стићи до врха. И у својој струци је то постигао размењујући искуства с колегама од Русије до Канаде, Париза, Охрида, Бордоа, Делхија, Стразбура,…Ни тениски рекет није оставио. Чак и сада у пензионерским данима „нађе жртву“ с којом размењује ударце преко мреже на тениским теренима за рекреативце.

пише: Боривој Миросављевић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *