ФЕНОМЕНИ ХУМАНЕ ЕСТЕТИКЕ И СОЦИЈАЛНЕ ЕТИКЕ
Поводом обележавања пола века службовања Хипократу проф. др Хаџи-Димитрија Е. ПАНФИЛОВА, Друштво лекара Војводине и Музеј Војводине организују видео-презентацију под насловом: ФЕНОМЕНИ ХУМАНЕ ЕСТЕТИКЕ И СОЦИЈАЛНЕ ЕТИКЕ. Понедељак, 16. децембар, 19 сати, Музеј Војводине (Дунавска 35)
Уводну реч, под називом: ПАНФИЛОВ – ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА, даће председник Друштва лекара Војводине проф. др Драган Данкуц.
„Мистерија лепоте: да ли је то обећање среће, светлуцање неизрецивог или метафизика физике? Лепота поседује социјалну моћ, јер лепи ученици добијају боље оцене за исте радове од ружнијих, лепи преступници мање казне, лепе конобарице већу напојницу…
Наука је дефинисала типичног кандидата за естетску операцију. Та особа је: екстровертирана, социјално активна, емотивно осетљива, врло критична, врло самокритична, перфекциониста. У генералној популацији таквих карактера има једва 5%.
Други њихове мотиве не могу да разумеју, па их зато они сакривају, док се за операцију жучи, слепог црева, менискуса може знати. Одступање од идеалног или пожељног изгледа дела тела код њих изазива осећај мање вредности, повлаче се у себе, бивају депресивни, пате. Та патња је једина легитимна индикација за естетску операцију, после које расте: концентрација на послу 40%, успех на послу 22%, успех у друштву 28%, за 19% расте емотивни, а за 9% сексуални индекс. Након годину дана и плата расте за 5%. Па ако расте концентрација и успех на послу, зашто не би расла и плата!?!
Ако је индикација исправно постављена, а операција коректно изведена такви људи процветају у социјалној, професионалној, емотивној па и сексуалној сфери.
Естетска операција постаје хируршка психотерапија, она је лек, а не хир! Од преко 3.500 дојки које сам оперисао – 3 жене су ми спонтано изјавиле да су тек након повећања дојки доживеле први оргазам!?! Па зар то не спада у квалитет живота жене? Једној пацијенткињи је здравствено осигурање платило 12 сеанси на каучу код психијатра да би се помирила са изгледом свог носа. То јој није помогло, него тек операција носа, коју је морала сама платити, што је било јефтиније од психијатријских сеанси. Па зашто не одмах каузална терапија?“
Филм и естетска хирургија су 7. и 8. уметност, као продукти XX столећа, све остале уметности су познате од антике. Сократ је знао шта је лепо, али не и шта је лепота сама. По Чехову код човека све треба да је лепо, не само лице и одело, него и његове мисли и дела (Ујка Вања).
Ни ми пластични хирурзи не умемо да дефинишемо лепоту, али умемо да је створимо!“