„Ватрено око“ обради 1.000 узорака дневно, резултат за 5 сати
У новој лабораторији Клиничког центра Србије „Ватрено око“, отвореној почетком прошле недеље, тренутно се обради 1.000 узорака тестова на Ковид 19, каже директорка те лабораторије Јелена Беговић и додаје да узорци за сада стижу из здравствених установа са подручја Војводине и ширег региона Београда.
Беговић наводи да је капацитет „Ватреног ока“ до 2.000 узорака дневно и да је првог дана примљено око 90 узорака, али да је тај број порастао на 1.000 дневно обрађених узорака.
У новој лабораторији, донацији Кине у борби против вируса корона, за сада се обрађују узорци из здравствених установа из Војводине и ширег региона Београда, а анализа траје између пет и пет и по сати.
„Систем има своју пропусну моћ што значи да се за пет сати не обради свих 1.000 пристиглих узорака, већ се ради део по део“, наводи Беговић.
Процес обраде има три фазе, а прва је пријем узорака после чега се врши инактивација вируса топлотом када се кесице са узорцима стављају у пећницу загрејану на 70 степени.
У другој фази, објашњава Беговић, узорци се ваде из кесица и ређају на посебне сталке који се пребацују у посебну лаборатарију и убацују у роботе који изолују РНК из вируса.
Процес обраде узорка завршава се лабораторијском техником познатом као „реал- тиме“ ПЦР.
Беговић наглашава да „Ватрено око“ није намењено само садашњем тренутку у којем се свет бори са пандемијом Ковида 19, већ да је то „лабораторија за будућност“ у којој ће моћи да се детектују различити инфективни агенси.
„Ова лабораторија је и за наш здравствени систем и за целу земљу јако битна, поготово за времена која долазе. Како ствари стоје вероватно ћемо се још неко време бавити корона вирусом, али постоји могућност да се догоди и нека друга, слична епидемија. Свака земља треба да има једну или више оваквих лабораторија да би била спремнија за овакве ситуације“, истиче Беговић.
Лабораторија ће, с једне стране, бити центар за откривање инфективних агенаса, али и научно-истраживачки центар чији се подаци и анализе могу користити за истраживања.
У „Ватреном оку“ тренутно је ангажовано 46 истраживача подељених у четири тима, а ради се у две смене по 12 сати.
„То су истраживачи са разних института, факултета и научно-истраживачких организација који су као добровољци ускочили да помогну и својом експертизом и енергијом допринесу борби са овом пандемијом“, прича Беговић.
Како каже, драгоцена је помоћ стручњака из Кине који су наше истраживаче обучавали како да користе заштитну опрему.
Две лабораторије у оквиру Ватреног ока третирају се као лабораторије „биолошке сигурности 3“ што значи да постоје посебне процедуре за облачење и свлачење опреме у којој није увек најпријатније.
„Носите одело, наочаре, визире, по два пара рукавица и назувака.Температура у лабораторији је око 22 степена, али када сте седам-осам сати без престанка у том оделу није најпријатније“, каже Беговић.
Истиче да су кинески стручњаци, који ће се око 1. маја вратити у Кину, пружили значајну помоћ српским колегама да што лакше превазиђу потешкоће са којима су се суочавали на почетку.
„Ово је аутоматизован систем. Ми смо навикли да у лабораторији имамо потпуну слободу, али ово је другачији систем рада. Постоје стриктни протоколи које треба поштовати, а сам информациони систем је другачији у односу на онај на који смо навикли, тако да смо са њима неке ствари мењали и прилагођавали тренутној ситуацији“, наводи Беговић.