Пашалић: Жене на селу треба охрабрити да користе своја права
Старије жене на селу су недовољно видљиве и угрожене и зато им је најпре потребна снажна и континуирана подршка како би се упознале са својим правима, а потом и добиле могућност да та права остваре.
Представљајући „Посебан извештај Заштитника грађана о заступљености услуга социјалне и здравствене заштите за старије жене које живе на селу“, Пашалић је истакао да је постојећи нормативни оквир за остваривање права те категорије жена веома добар, али да оне не могу да дођу у прилику да побољшају свој статус.
„Једна од кључних препрека која стоји између старијих жена на селу и доступности њихових права, која им гарантује закон односи се на њихову дигиталну способност, као и могућност да уопште поседују савремене електронске уређаје“, нагласио је Пашалић.
Према његовим речима, неопходно је да надлежне институције, укључујући и локалне самоуправе уложе додатни напор како би старије жене на селу добиле прилику да остваре
своја права, јер се оне још увек, и то у великој мери, суочавају са сиромаштвом, дискриминацијом и насиљем. Заштитник грађана је такође истакао да та рањива група не ужива у потпуности социјална и здравствена права и то најпре због због недостатка посебних услуга и сервиса подршке, укључујући и услуге социјалне заштите, као и због отежаног приступа здравственим установама. Пашалић је подсетио и да старије жене на селу ретко имају стална примања и личну имовину, као и да је готово непостојећи њихов утицај на развој локалних политика, или при доношењу одлука које директно утичу на њихове животе. Потребно је афирмисати права старијих жена на селу и охрабрити их да своја права користе, јер су оне драгоцен ресурс и поседују знања и вештине која у великој мери доприносе не само одржању, већ и развоју локалних заједница и друштву у целини“, рекао је Пашалић.
Председница удружења „Снага пријатељства – Amity“ Надежда Сатарић нагласила је да је социо-економски положај старијих жена на селу знатно неповољнији од оних које живе у градским срединама, да многе од њих немају стална примања или пензију, као и да већина тих жена трпи економско насиље. Према њеним речима, попис из 2022. године показује да је у Србији регистровано 836.000 жена старијих од 65 година, и да њих око 336.000 живи на селу. „Према истим подацима, у сеоским срединама живи 74.000 жена старијих од 80 година и то највише у самачким домаћинствима, рекла је Сатарић и додала да су старије жене на селу у много неповољнијем положају од старијих мушкараца у сеоским срединама.
фото: bbc.com