Људи с три ока(19): Олга Јеврић-ФОТОГРАФИЈОМ ПРОТИВ ХАОСА
Последњи сусрет с вајарком Олгом Јеврић, редовном чланицом Српске акедемије наука и уметности
„Олга Јеврић припада оном реду уметника који убрзавају процесе у развоју уметности, антиципирају поједине струје, формулишу поједине тежње“.
У настојању да се представи као град европске културе, Нови Сад је заборавио неке од својих, у свету неспорно признатих и доказаних, брендова – фотографију и традиционалну изложбу „Златно око“ коју је на маестрални начин пуне три деценије организовао Новосадски фото клуб, с педигреом једног од најстаријих клубова на Балкану (основан далеке 1901. године). Од 1961. па све до 1993. године, Нови Сад је био домаћин најбољим мајсторима светске фотографије, уз учешће педесетак земаља са свих континената.
Авантура славне вајарке у „Златном оку“
У тренутку највеће славе „Златног ока“, у његовој новосадској Фото галерији, 1993. године је приређена изложба фотографија наше чувене вајарке Олге Јеврић, академика САНУ. Била је то својеврсна сензација у ликовном животу наше земље, у којој тада реч фотографија није чак ни постојала у Закону о култури Србије! Разлог за вајаркино ангажовање на пољу фотографије може се наћи у закључку Миодрага Б. Протића, нашег познатог ликовног критичара: „Олга Јеврић припада оном реду уметника који убрзавају процесе у развоју уметности, антиципирају поједине струје, формулишу поједине тежње.“
Фотографија је данас стварност у уметности – признат јој је статус равноправног уметничког медија који се може сматрати средством за стварање слика у истом контексту као што су сликарство и вајарство. Зато и није чудо што ликовни уметници, припадници лепезе њених разноврсних дисциплина, све чешће у свом стваралаштву прибегавају баш фотографији. Истакнута вајарка Олга Јеврић је у том смислу учинила пионирски потез, изложивши своје фотографске радове у „Златном оку“. Две деценије након тога, када је уметница на крају каријере, у свом кабинету у САНУ сумирала резултате изузетног научног и уметничког опуса, подсетили смо је на њену новосадску фотографску авантуру.
„Да, била је то заиста авантура“, потврдила је Јеврићева и кроз облачић дима тек запаљене цигаре покушала да се сети „Златног ока“.
– Нови Сад ме је фасцинирао не само сјајно организованом светском изложбом и њеном вишедеценијском традицијом, која је у нашој земљи створила центар окупљања најбољих мајстора фотографије из целог света, него и несумњивом доприносу афирмацији фотографије као ликовне уметности. Био је то и за мене велики изазов да се окушам у том медију и да уз помоћ фотографске слике покушам да скренем пажњу на хаос који се ширио у нашем животу, па и ликовном стваралаштву.
Од модела до аутора
С фотографијом се Олга Јеврић срела већ у раном детињству, јер је њена мајка поседовала један од првих „агфиних“ фотоапарата са мехом на извлачење, па јој је као дете више пута позирала. Касније је добила на поклон бокс-камеру с којом је путовала и у Америку. Тек под старе дане купила је аналогну „самсунгову“ једноставну камеру и почела да прави аматерске снимке.
–Никад нисам робовала новим техникама и технологијама. Више сам веровала старој аналогној фотографији него дигиталној електроници. Још ништа ново није превазишло феноменална повећања слика са филмске, целулоидне траке. То је други свет! Ипак, морам признати да савремени аутоматизовани фото-апарати дају веће могућности да се аутори креативних фотографија више посвете избору мотива, композицији, избору угла снимања, контакту с моделом снимања, објашњавала нам је вајарка своја фотографска искуства.
– Мотива има на сваком кораку: у кући, на улици, гробљу, пијаци, градилиштима…У својој струци нисам тражила мотиве. Највише ме је привлачило понављање у животу, мноштво истог. Зато сам најрадије снимала на пијаци, где има свега и свачега у изобиљу. Довољно је отворити очи и видети елементе ликовности и, пре притиска на окидач апарата, правилним компоновањем направити ред у хаосу који постоји у природи.
Изложбом у Новом Саду 1993. године а потом и изложбом „Материја духа“ у Кући легата у Београду 2012. године, када је са скулптурама изложила и своја фотографска остварења, Олга Јеврић је оверила своје креативно присуство и у породици „људи са три ока“. Била је веома тужна када је сазнала да Нови Сад више нема „Златног ока“ и да су уништени вредни експонати намењени нашем, за сада још неотвореном, првом Музеју фотографије.
|
СКУЛПТУРА И ФОТОГРАФИЈА Олга Јеврић је рођена 29.септембра 1922. године а умрла 10. фебруара 2014. године у Београду. У свом родном граду дипломирала је на Музичкој академији 1946. године и на Академији ликовних уметности 1948. године. Била је редован члан Српске академије наука и уметности, где је до краја живота радила на пројекту „Речник појмова у области ликовних уметности“. Излагала је скулптуре широм света, а у Војводини у Суботици, Новом Саду, Ади, Ечки, Апатину, Кикинди, Панчеву, Сремској Митровици и Бачкој Тополи. Урадила је бисте Јована Јовановића Змаја, Јована Стерије Поповића, Душана Поповића, Светозара Марковића…Фотографије је излагала у Фото галерији „Златно око“ у Новом Саду и у Кући легата у Београду. Добитница је награде „Сава Шумановић“, Вукове награде, Седмојулске награде и читавог низа других награда у земљи и иностранству.
|
