Ljudi s tri oka(19): Olga Jevrić-FOTOGRAFIJOM PROTIV HAOSA
Poslednji susret s vajarkom Olgom Jevrić, redovnom članicom Srpske akedemije nauka i umetnosti
„Olga Jevrić pripada onom redu umetnika koji ubrzavaju procese u razvoju umetnosti, anticipiraju pojedine struje, formulišu pojedine težnje“.
U nastojanju da se predstavi kao grad evropske kulture, Novi Sad je zaboravio neke od svojih, u svetu nesporno priznatih i dokazanih, brendova – fotografiju i tradicionalnu izložbu „Zlatno oko“ koju je na maestralni način pune tri decenije organizovao Novosadski foto klub, s pedigreom jednog od najstarijih klubova na Balkanu (osnovan daleke 1901. godine). Od 1961. pa sve do 1993. godine, Novi Sad je bio domaćin najboljim majstorima svetske fotografije, uz učešće pedesetak zemalja sa svih kontinenata.
Avantura slavne vajarke u „Zlatnom oku“
U trenutku najveće slave „Zlatnog oka“, u njegovoj novosadskoj Foto galeriji, 1993. godine je priređena izložba fotografija naše čuvene vajarke Olge Jevrić, akademika SANU. Bila je to svojevrsna senzacija u likovnom životu naše zemlje, u kojoj tada reč fotografija nije čak ni postojala u Zakonu o kulturi Srbije! Razlog za vajarkino angažovanje na polju fotografije može se naći u zaključku Miodraga B. Protića, našeg poznatog likovnog kritičara: „Olga Jevrić pripada onom redu umetnika koji ubrzavaju procese u razvoju umetnosti, anticipiraju pojedine struje, formulišu pojedine težnje.“
Fotografija je danas stvarnost u umetnosti – priznat joj je status ravnopravnog umetničkog medija koji se može smatrati sredstvom za stvaranje slika u istom kontekstu kao što su slikarstvo i vajarstvo. Zato i nije čudo što likovni umetnici, pripadnici lepeze njenih raznovrsnih disciplina, sve češće u svom stvaralaštvu pribegavaju baš fotografiji. Istaknuta vajarka Olga Jevrić je u tom smislu učinila pionirski potez, izloživši svoje fotografske radove u „Zlatnom oku“. Dve decenije nakon toga, kada je umetnica na kraju karijere, u svom kabinetu u SANU sumirala rezultate izuzetnog naučnog i umetničkog opusa, podsetili smo je na njenu novosadsku fotografsku avanturu.
„Da, bila je to zaista avantura“, potvrdila je Jevrićeva i kroz oblačić dima tek zapaljene cigare pokušala da se seti „Zlatnog oka“.
– Novi Sad me je fascinirao ne samo sjajno organizovanom svetskom izložbom i njenom višedecenijskom tradicijom, koja je u našoj zemlji stvorila centar okupljanja najboljih majstora fotografije iz celog sveta, nego i nesumnjivom doprinosu afirmaciji fotografije kao likovne umetnosti. Bio je to i za mene veliki izazov da se okušam u tom mediju i da uz pomoć fotografske slike pokušam da skrenem pažnju na haos koji se širio u našem životu, pa i likovnom stvaralaštvu.
Od modela do autora
S fotografijom se Olga Jevrić srela već u ranom detinjstvu, jer je njena majka posedovala jedan od prvih „agfinih“ fotoaparata sa mehom na izvlačenje, pa joj je kao dete više puta pozirala. Kasnije je dobila na poklon boks-kameru s kojom je putovala i u Ameriku. Tek pod stare dane kupila je analognu „samsungovu“ jednostavnu kameru i počela da pravi amaterske snimke.
–Nikad nisam robovala novim tehnikama i tehnologijama. Više sam verovala staroj analognoj fotografiji nego digitalnoj elektronici. Još ništa novo nije prevazišlo fenomenalna povećanja slika sa filmske, celuloidne trake. To je drugi svet! Ipak, moram priznati da savremeni automatizovani foto-aparati daju veće mogućnosti da se autori kreativnih fotografija više posvete izboru motiva, kompoziciji, izboru ugla snimanja, kontaktu s modelom snimanja, objašnjavala nam je vajarka svoja fotografska iskustva.
– Motiva ima na svakom koraku: u kući, na ulici, groblju, pijaci, gradilištima…U svojoj struci nisam tražila motive. Najviše me je privlačilo ponavljanje u životu, mnoštvo istog. Zato sam najradije snimala na pijaci, gde ima svega i svačega u izobilju. Dovoljno je otvoriti oči i videti elemente likovnosti i, pre pritiska na okidač aparata, pravilnim komponovanjem napraviti red u haosu koji postoji u prirodi.
Izložbom u Novom Sadu 1993. godine a potom i izložbom „Materija duha“ u Kući legata u Beogradu 2012. godine, kada je sa skulpturama izložila i svoja fotografska ostvarenja, Olga Jevrić je overila svoje kreativno prisustvo i u porodici „ljudi sa tri oka“. Bila je veoma tužna kada je saznala da Novi Sad više nema „Zlatnog oka“ i da su uništeni vredni eksponati namenjeni našem, za sada još neotvorenom, prvom Muzeju fotografije.
SKULPTURA I FOTOGRAFIJA Olga Jevrić je rođena 29.septembra 1922. godine a umrla 10. februara 2014. godine u Beogradu. U svom rodnom gradu diplomirala je na Muzičkoj akademiji 1946. godine i na Akademiji likovnih umetnosti 1948. godine. Bila je redovan član Srpske akademije nauka i umetnosti, gde je do kraja života radila na projektu „Rečnik pojmova u oblasti likovnih umetnosti“. Izlagala je skulpture širom sveta, a u Vojvodini u Subotici, Novom Sadu, Adi, Ečki, Apatinu, Kikindi, Pančevu, Sremskoj Mitrovici i Bačkoj Topoli. Uradila je biste Jovana Jovanovića Zmaja, Jovana Sterije Popovića, Dušana Popovića, Svetozara Markovića…Fotografije je izlagala u Foto galeriji „Zlatno oko“ u Novom Sadu i u Kući legata u Beogradu. Dobitnica je nagrade „Sava Šumanović“, Vukove nagrade, Sedmojulske nagrade i čitavog niza drugih nagrada u zemlji i inostranstvu.
|
