Nataša Ninković: Od prvog dana sam prigrlila izolaciju

Svake godine Nataša iznedri po neku ulogu za nezaborav. Širok je dijapazon složenih ženskih karaktera koje je tumačila, od Ibzenove Hede Gabler, preko Andrićeve Gospođice do Selestine Fernanda de Rohasa. Podjednako uspešna na filmu i u TV serijama, Nataša je u ovom trenutku jedna od naših najznačajnijih glumica.

Širok je dijapazon složenih ženskih karaktera koje je tumačila – Nataša Ninković

U razgovoru za RTS na pitanje kako razmišlja o svemu kroz šta ovih dana prolazi gotovo čitav svet odgovara:

– Prvo sam pomislila da je moralo ovako nešto da se desi, kako bi malo prikočili, zastali, došli sebi, pogledali i u sebe i oko sebe! Zato sam od prvog dana prigrlila ovu izolaciju, okrenula se svojoj porodici, knjigama koje sam želela da pročitam, filmovima…a zatim je došlo i pregršt kućnih poslova. Kako se situacija zaoštravala i posledice postajale sve veće, tako sam shvatala svu ozbiljnost situacije. Razne su teorije zašto nam se ovo dešava. Pravim selekciju koje od njih da čitam i razmatram kao moguću istinu. Jedno mi se nameće kao verovatno – čovek je uzrok svega ovoga, kao i to i da neće biti lako kad sve ovo prođe…i nikad više isto. Sa druge strane, iz moje mikro uloge gledam da iz ove pošasti izvučem najbolje za sebe i svoje bližnje.

Šta ovih dana znači biti odgovoran?

– Biti odgovoran ovih dana znači biti svestan trenutka, okoline, poštovati mere i društvene vrednosti, znači ponašati se kao svesno i savesno ljudsko biće, ne prepuštati se u ovom trenutku sopstvenim sebičnim porivima i nagonima, znači promeniti loše navike i stremiti višem cilju, znači ostati kod kuće i gledati da svojim najbližima učinite ovaj trenutak što lepšim. Ima toliko toga: zanemarenih strasti, zaboravljenih želja, ljudi koje volite, a za koje niste imali vremena… svemu tome se sada možemo posvetiti.

Biti glumac znači uvek biti neko drugi, a ostati svoj. Kako Vi to postižete i koliko Vas ima u svim tim likovima?

– U glumi se trudim da slušam sebe i da pratim svoje potrebe. Nekad se oslonim na razum, češće na srce i stomak. Ponekad, i pod nekim uticajem, uradim nešto i ne ispadne loše. Nedavno je jedan moj dragi kolega rekao: „Šta je danas uspeh u Srbiji – ništa! Šta je neuspeh – ništa! Onda, radi ono što želiš“. Mene je ta „istina“ pokolebala, zamislila sam se i često je se setim. Trudim se da svaka moja uloga bude deo mene.

Jedna od pozorišnih uloga koje su obeležile Vašu karijeru je Andrićeva „Gospođica“. Šta je to tako prisutno u Andrićevom delu pa se na njega pozivamo u smutnim vremenima?

Nama treba pozorište! To kaže Čehov u svom komadu Galeb. Zašto nam je pozorište potrebno?

– Pozorište je za nekog potreba, za nekog razonoda, nekome nahrani dušu, nekom oči…ako je u pitanju dobra dramska literatura nahrani i mozak i dušu. Pozorište često otkriva vašu utrašnjost, vaš ukus, govori nam o prošlosti, raspetljava sadašnjost, nagoveštava budućnost. Meni je uvek zanimljivo da slušam oprečne komentare o nekoj predstavi. To retko utiče na moje mišljenje, više to slušam da kroz njihove doživljaje i utiske otkrijem njih same. Pozorište je nekad utočište, nekad prilika za zaborav, nekad je opomena…pa čak i onda, a to je čest slučaj, kada se prave tragedije odigravaju u stvarnom životu, pozorište je neophodno. To je mesto gde se čuje živa reč, gde je razmena iskrena, gde je komunikacija direktna, gde čovek nije usamljen. To u ovom otuđenim svetu nije malo.

Šta biste nam preporučili da radimo u danima samoizolacije?

– Pozovite drage ljude, pokažite im ljubav. Čitajte knjige koje ste želeli, a niste stigli da pročitate. Učite strani jezik ili savladajte kurs kuvanja, šivenja, štrikanja… preko različitih aplikacija na internetu je sve dostupno, svako može prema sopstvenim željama da odabere nešto zanimljivo i korisno. Bitan je dobar raspored. Slušajte muziku, vežbajte… ima toliko divnih stvari koje sada možemo da uradimo jer konačno imamo vremena.