Ljudi s tri oka (23): Vesna Dušković -FOTOGRAFIJA NA LUDOM KAMENU
Vesna Dušković viši kustos Etnografskog muzeja u Beogradu uspešno koristi fotografije u svom zapaženom i visoko nagrađenom radu na čuvanju, izučavanju i propagiranju naše bogate baštine.
„Darivanjem venčanog prstenja i poljupcem mladenaca završava se obred kako crkvenog tako i građanskog venčanja. Posle toga uslediće čestitanje i fotografisanje. Njihove će se fotografije čuvati u porodičnim albumima i muzejskim depoima. Na izbledelim i požutelim komadima papira ostaće za večnost spojeni i srećni da bi nam jednom ispričali priču o modi, običajima, ali i ljudskim i istorijskim ćudima…“
Tako, između ostalog, piše Vesna Dušković, viši kustos beogradskog Etnografskog muzeja u katalogu veoma zapažene izložbe „Na ludom kamenu“ koju je realizovala zajedno s profesorkom dr Milankom Todić i koju su osim Beograđana imali priliku da vide ljubitelji muzeja i fotografije širom Srbije.
Prestiž
Već na samom početku svog nezadrživog prodora širom sveta fotografija je ovekovečila i jedan od najznačajnijih trenutaka u životu čoveka -sklapanje bračne zajednice. I naš prvi fotograf Anastas Jovanović snimio je pored nezaboravnih portreta naših velikana sredinom 19.veka i portret neveste koji se čuva u Muzeju grada Beograda. Bilo je to vreme stasavanja našeg građanskog staleža u kojem je fotografisanje bilo neka vrsta društvenog prestiža.
– Fotografija kao uspomena, ali i važan dokument na kome je uhvaćen i ovekovečen najsvečaniji životni trenutak, predstavlja nepregledno polje izučavanja i objašnjenja kulturnih, etničkih i verskih elemenata,
-objašnjava Vesna Dušković.
-Venčane fotografije zauzele su svoje značajno mesto najpre u porodičnim albumima krunisanih glava i ekonomski jakih građanskih porodica, da bi u prvim decenijama 20.veka postale nezaobilazni deo enterijera gotovo svake građanske kuće. Onog trenutka kada je ta čudna sprava od fotoaparata zakoračila u naše živote, mnogi njegovi segmenti su iz sfere tajnog prešli u sferu javnog. Fotografski aparat postao je čest rekvizit hobista, ali i nezaobilazno sredstvo istraživača. Njihovom zaslugom su ovekovečena mnoga venčanja običnih, malih ljudi iz susedstva. Stidljivo, ali sigurno, venačanje i svadbeno veselje postali su predmet fotografskih priča.
Izložba „Na ludom kamenu“ obiluje sjajnim fotografijama iz cele Srbije, a veoma zapažene su i mnoge fotografije nastale u vojvođanskim ateljeima tokom dva prošla veka. Među najstarijima su fotografije prvog profesionalnog fotografa u Vojvodini Ištvana Oldala iz Bečkereka, zatim Aberlea iz Bele Crkve, Petra Jovanovića iz Vršca, Keniga, Rehnicera i Singera iz Novog Sada, Mandića iz Sombora, Hečkea iz Kikinde, i drugih.
Glamur
Mnoge fotografije venčanja prikazuju status žene u patrijarhalnim porodicama pa su značajne i za etnološka proučavanja. Godinama su mladenci pozirali fotografima u krutom stavu, bilo da su snimani u ateljeu ili u slobodnom prostoru.
– Tehničko-tehnološki razvoj i pojava kolor fotografije omogućili su njen prodor u naš svakodnevni život. Objektiv beleži našu sreću, zbunjenost, ali i tugu. Posedovati fotografije više nije pitanje ekonomske moći već deo svakodnevice. Venčanja i svadbe beleže profesionalni fotografi ali i amateri istovremeno. Objektiv snima svaki trenutak venčane ceremonije i svadbenog veselja. Klasično poziranje prestaje da važi, poželjan obrazac postaje opuštenost, ležernost, spontanost. Venčane fotografije sve više pokazuju drastične podele na socijalnom i ekonomskom planu. Glamurozna venčanja u „holivudskom“ stilu postaju uobičajena praksa seoskog i jednog dela gradskog stanovništva.
Venčanje je trenutak kad se prikazuje ekonomska moć, pomak na društvenoj lestvici, prelazak iz sela u grad ali i stroga distinkcija u odnosu na intelektualnu elitu. Crkvena venčanja postaju uobičajena a fotografije iz crkve ili ispred manastira su obavezan rekvizit kojim se potvrđuje pripadnost veri i etničkom identitetu. Na drugoj strani su mladi i obrazovani ljudi, širokih vidika, koji posmatruju svet drugačijim očima. Njihova venčanja nisu obavezno fotografisana. I oni su ponekad glamurozni, ali na drugi način, najčešće su opušteni i spontani. Objektiv je zabeležio nevestu u šorcu, mladence u blu džinsu, i jednostavna venčanja za najbliže rođake i prijatelje i prevashodna funkcija im je „porodična istorija sačuvana za budućnost“,-zaključuje Vesna Dušković u svojim zanimljivim analizama fotografija sa venčanja.
NA KRILIMA NAUKE Vesna Dušković je rođena u Beogradu 13.marta 1955. godine.U svom rodnom gradu je završila osnovnu i srednju školu, a potom diplomirala etnologiju na Filozofskom fakultetu. Zaposlena je u Etnografskom muzeju u Beogradu u kojem je bila rukovodilac fonda hemeroteke i audiovizuelnog materijala, potom zbirke starih fotografija i dečjih igračaka u kojima je uvela savremeno vođenje uz pomoć kompjuterske obrade etnografske dokumentacije i oživela rad fonda filmskih zapisa i video materijala. Bila je inicijator osnivanja audio-vizuelne laboratorije pri Etnografskom muzeju. Učestvovala je na brojnim stručnim seminarima, savetovanjima i kongresima u zemlji i inostranstvu, održala mnoga predavanja i objavila velik broj članaka u novinama i časopisima. Kao predsednik Etnološkog društva Srbije organizovala je više okruglih stolova i autor je niza zanimljivih izložbi. Dobitnica je velike nagrade „Mihajlo Valtrović“ za značajan doprinos razvoju muzejske delatnosti u Srbiji. |