BISERI VOJVOĐANSKOG NOVINARSTVA – P O Z L A Ć E N I G O L
Na Prvoj svetskoj izložbi fotografija „Zlatno oko“ 1973. godine u Novom Sadu je zlatna medalja pripala Antunešu Eduardu Gažeiru, fotoreporteru iz Lisabona, za seriju fotografija gola koji je postigao sjajni Euzebio.
Novi Sad je skoro tri decenije bio stecište najboljih fotografija na svetu, jer su na izložbi „Zlatno oko“ učestvovali vrhunski majstori kamere sa svih kontinenata takmičeći se za prestižnu nagradu i zvanje koje se uz nju dobijalo. Prva svetska izložba održana 1973. godine bila je pod pokriveteljstvom tadašnjeg predsednika države Josipa Broza Tita i na njoj se takmičilo preko 1.200 autora iz 40 zemalja sveta sa preko 10.ooo radova! U tako jakoj konkurenciji, najveće priznanje, za kolekciju sportskih fotografija pripalo je fotoreporteru Antunešu Eduardu Gažeiru iz Lisabona.Trofej „Zlatno oko“ dobio je za tri fotografije na kojima je snimio gol koji je postigao Euzebio de Silva Fereira, jedan od najboljih reprezentativnih fudbalara Portugala i svetskih strelaca.
Međunarodni žiri jednoglasan
Organizator izložbe „Zlatno oko“ u Novom Sadu je bio Foto kino klub „Branko Bajić“ na čijem su se čelu nalazili Petar Palkovljević Pinki,predsednik i Borivoj Mirosavljević, direktor, tandem koji je u istom svojstvu, nakon nekoliko godina, vodio i Fudbalski klub Vojvodina. Foto kino klub „Branko Bajić“ je okupio velik broj autora, fotoreportera, i niz godina je bio najbolji klub nekadašnje Jugoslavije. Kultna izložba „Zlatno oko“ privlačila je najbolje svetske fotografe jer su uz vredne nagrade dobijali i stručno priznanje: osvajači „Zlatnog oka“ su imali ekskluzivno pravo da uz svoje ime, kod objavljivanja fotografija , napišu i zvanje-GOLDEN EYE(Zlatno oko).
Na izložbama „Zlatno oko“, koje su održavane u okviru proslave Dana oslobođenja Novog Sada, 23. oktobra, radove je ocenjivao međunarodni stručni žiri u kojem se obavezno nalazio i dobitnik nagrade na prethodnom „Zlatnom oku“. Odluke su uglavnom donošene nadglasavanjem, a kada je prva nagrada pripala Gažeiru odluka je bila jednoglasna. Žiri je ocenio da se radi o vrhunskom ostvarenju kojem nisu potrebni bilo kakvi komentari jer snagom fotografskog medija, na čist vizuelan način, dočarava, dinamiku, radost i lepotu fudbalskog sporta. Gol svetskog majstora Euzebija prikazan je u tri slike na kojima nema ni golmana, ni lopte, niti mreže a sve je rečeno izrazima lica glavnih aktera, njihovim spontanim, neskrivenim emocijama.
Nagrađeni kolega u „Dnevniku“
Zbog Salazarovog fašističkog režima u Portugalu 1973. godine Jugoslavija sa tom zemljom nije imala diplomatske odnose, pa je komunikacija između dve zemlje bila skoro nemoguća. Ipak, vest o dodeli nagrade za fotografije Euzebija brzo je obišla svet, pa, naravno, stigla i u Lisabon, do laureata „Zlatnog oka“ Gažeira.
-Nisam smeo nikome da se obratim da me puste u Novi Sad, da lično primim veliko priznanje. Izmislio sam službeni put u Pariz, pa kad sam se tamo našao uz pomoć Jatovih pilota doleteo sam do Beograda,-rekao nam je kolega Gažeiro kad se uoči otvaranja izložbe na Novosadskom sajmu obreo u Redakciji „Dnevnika“. Bio je naš gost nekoliko dana pa smo ga vodili, po njegovoj želji, da fotografiše na ergeli Zobnatica, tamburaše po vojvođanskim kafanama, Novi Sad sa Petrovaradinskom tvrđavom i Dubrovnik. Za nedelju dana je snimio desetak fotoreportaža. A kada se vratio kući u Portugal-izbila je revolucija! Salazar je svrgnut i fašizmu je došao kraj. Po svojoj Jatovoj vezi, još dok su trajali žestoki nemiri u Lisabonu i širom Portugala, golega Gažeiro nam je poslao ekskluzivne fotografije burnih događaja koje je „Dnevnik“ prvi u zemlji objavio!
A potom su usledile i sjajne fotoreportaže, u ilustrovanim portugalskim listovima, koje je Gažeiro snimio prilikom ilegalnog boravka u našoj zemlji. Bio je to njegov profesionalni revanš za naše gostoprimstvo, jedan od najlepših „golova“ Gažeira svetskog majstora fotografije. Neprocenjivi doprinos afirmaciji naše zemlje u svetu.
Mada je postalo brend Novog Sada i Jugoslavije „Zlatno oko „ je na volšeban način „izbrisano“ 1993. godine; privatizovano je u okviru „svojinskih transformacija“ bez znanja i neophodne saglasnosti članova Foto kino kluba „Branko Bajić“. Spor koji je tada nastao i danas traje više od tri decenije ! Fotoreporterima se osporava pravo na ono što je ceo svet prihvatio i pozdravio i što bi trebalo da bude jedan od aduta u aktuelnoj akciji- Novi Sad grad kulture Evrope.
piše: Borivoj Mirosavljević