БИСЕРИ ВОЈВОЂАНСКОГ НОВИНАРСТВА – П О З Л А Ћ Е Н И    Г О Л

На Првој светској изложби фотографија „Златно око“ 1973. године у Новом Саду је златна медаља припала Антунешу Едуарду Гажеиру, фоторепортеру из Лисабона, за серију фотографија гола који је постигао сјајни Еузебио.

Нови Сад је скоро три деценије био стециште најбољих фотографија на свету, јер су на изложби „Златно око“ учествовали врхунски мајстори камере са свих континената такмичећи се за престижну награду и звање које се уз њу добијало. Прва светска изложба одржана 1973. године била је под покриветељством тадашњег председника државе Јосипа Броза Тита и на њој се такмичило преко 1.200 аутора из 40 земаља света са преко 10.ооо радова! У тако јакој конкуренцији, највеће признање, за колекцију спортских фотографија припало је фоторепортеру Антунешу Едуарду Гажеиру из Лисабона.Трофеј „Златно око“ добио је за три фотографије на којима је снимио гол који је постигао Еузебио де Силва Фереира, један од најбољих  репрезентативних фудбалара Португала и светских стрелаца.

Међународни жири једногласан

Организатор изложбе „Златно око“ у Новом Саду је био Фото кино клуб „Бранко Бајић“ на чијем су се челу налазили Петар Палковљевић Пинки,председник и Боривој Миросављевић, директор, тандем који је у истом својству, након неколико година, водио и Фудбалски клуб Војводина. Фото кино клуб „Бранко Бајић“ је окупио велик број аутора,  фоторепортера, и низ година је био најбољи клуб некадашње Југославије. Култна изложба „Златно око“ привлачила је најбоље светске фотографе јер су уз вредне награде добијали и стручно признање: освајачи „Златног ока“ су имали ексклузивно право да уз своје име, код објављивања фотографија , напишу и звање-GOLDEN EYE(Златно око).

На изложбама „Златно око“, које су одржаване у оквиру прославе Дана ослобођења Новог Сада, 23. октобра, радове је оцењивао међународни стручни жири у којем се обавезно налазио и добитник награде на претходном „Златном оку“. Одлуке су углавном доношене надгласавањем, а када је прва награда припала Гажеиру одлука је била једногласна. Жири је оценио да се ради о врхунском остварењу којем нису потребни било какви коментари јер снагом фотографског медија, на чист визуелан начин, дочарава, динамику, радост и лепоту фудбалског спорта. Гол светског мајстора Еузебија приказан је у три слике на којима нема ни голмана, ни лопте, нити мреже а све је речено изразима лица главних актера, њиховим спонтаним, нескривеним емоцијама.

Награђени колега у „Дневнику“

Због Салазаровог фашистичког режима у Португалу 1973. године Југославија са том земљом није имала дипломатске односе, па је комуникација између две земље била скоро немогућа. Ипак, вест о додели награде за фотографије Еузебија брзо је обишла свет, па, наравно, стигла и у Лисабон, до лауреата „Златног ока“ Гажеира.

   -Нисам смео никоме да се обратим да ме пусте у Нови Сад, да лично примим велико признање. Измислио сам службени пут у Париз, па кад сам се тамо нашао уз помоћ Јатових пилота долетео сам до Београда,-рекао нам је колега Гажеиро кад се уочи отварања изложбе на Новосадском сајму обрео у Редакцији „Дневника“. Био је наш гост неколико дана па смо га водили, по његовој жељи, да фотографише на ергели Зобнатица, тамбураше по војвођанским кафанама, Нови Сад са Петроварадинском тврђавом и Дубровник. За недељу дана је снимио десетак фоторепортажа. А када се вратио кући у Португал-избила је револуција! Салазар је свргнут и фашизму је дошао крај. По својој  Јатовој  вези, још док су трајали жестоки немири у Лисабону и широм Португала, голега Гажеиро нам је послао ексклузивне фотографије бурних догађаја које је „Дневник“ први у земљи објавио!

А потом су уследиле и сјајне фоторепортаже, у илустрованим португалским листовима, које је Гажеиро снимио приликом илегалног боравка у нашој земљи. Био је то његов професионални реванш за наше гостопримство, један од најлепших „голова“ Гажеира светског мајстора фотографије. Непроцењиви допринос афирмацији наше земље у свету.

 

Мада је постало бренд Новог Сада и Југославије  „Златно око „ је на волшебан начин „избрисано“ 1993. године; приватизовано је у оквиру „својинских трансформација“ без знања и неопходне сагласности чланова Фото кино клуба „Бранко Бајић“. Спор који је тада настао и данас траје више од три деценије ! Фоторепортерима се оспорава право на оно што је цео свет прихватио и поздравио и што би требало да буде један од адута у актуелној акцији- Нови Сад  град културе Европе.

пише: Боривој Миросављевић