Najnoviji trendovi u korišćenju proteina iz kvasca: Da li su zamena za tradicionalne izvore proteina?

Koliko često se bavimo razmišljanjima na temu šta je to što je od izuzetnog značaja za pravilno funkcionisanje našeg ogranizma, i bez čega on ne bi bio u stanju da nam omogući da neometano radimo sve što inače u toku dana i radimo? Vrlo retko, zar ne? 

Ovaj tekst je namenjen osveštavanju važnosti proteina kao jednog od esencijalnih organskih molekula bez kojeg naše ćelije i ceo naš organizam ne bi mogao da radi na način koji nam osigurava da budemo aktivni i funkcionalni. 

Važnost proteina za funkcionisanje organizma

Esencijalni za rad našeg organizma, proteini se nazivaju i osnovom života jer važe za osnovni gradivni materijal naših tkiva, a pored toga, proteini su i sirovina kojom naše telo sintetiše raznovrsne supstance sa posebnim fiziološkim funkcijama. 

Uloga proteina u našim organizmima je višestruka. 

Izgradnja i održavanje mišićne mase je jedna od njih, a pored toga, zahvaljujući proteinima postoje naši mišići, kao i kosa, koža, kosti, nokti i svi naši unutrašnji organi. Proteini su zajednički imenitelj kod enzima koji su katalizatori hemijskih reakcija i kod antitela koja su proteinske strukture i ključni su za borbu protiv infekcija. 

Ono što je vrlo zanimljivo i važno znati u vezi proteina jeste to da se sastoje od esencijalnih i neesencijalnih aminokiselina, a kada je reč o neesencijalnim aminokiselinama, naš organizam ih ne proizvodi i neophodno je da ih unosimo kroz hranu ili suplementaciju. Sa druge strane, proteini nam pomažu u proizvodnji energije, kako bismo imali snage i elena za posao, brigu o porodici i za obavljanje svakodnevnih aktivnosti kojima se bavimo. Pored svega navedenog, proteini nam omogućavaju jak imuni sistem, zaslužni su za regulaciju hormona, uključujući hormone odgovorne za rast, metabolizam, regulaciju apetita, kao i hormone koji regulišu funkciju štitne žlezde i nivo glukoze u krvi.

Koje vrste proteina postoje?

Opštepoznata podela proteina jeste na proteine biljnog i životinjskog porekla, međutim, postoje i proteini mikrobnog i sintetičkog porekla.

Kada je reč o proteinima životinjskog porekla, oni se nalaze ribi, jajima, mesu, mleku i mlečnim proizvodima. U daljoj prošlosti, bili smo sigurniji u njihovu nekontaminiranost usled daleko manje upotrebe najrazličitijih dodataka koji utiču na što kraći ciklus proizvodnje životinjskih namirnica. Međutim, iako ova vrsta proteina sadrži sve esencijalne i neesencijalne aminokiseline, usled velike potražnje za hranom i velikom primenom koncentrata i antibiotika u uzgoju životinja, postoji realna opasnost od kontaminacije. 

Proteini koje dolaze iz biljnih izvora najviše su koncentrovani u mahunarkama, žitaricama, voću, povrću i orašastim plodovima. Ova hrana je često zastupljena u veganskoj i vegetarijanskoj ishrani, jer je ovo savršen izvor proteina iako se ovde ne unosi potpuni aminokiselinski profil. Kao i kod uzgoja životinja, i u biljnoj proizvodi se javila potreba za što kraćim ciklusima proizvodnje, pa su pesticidi često korišćeni.  

Kako je dodavanje pesticida i antibiotika široko zastupljena praksa, odlična vest je ta da je u proteinima mikrobnom porekla i proteinima sintetičkog porekla ovo izuzeto.

Proteini mikrobnog porekla dobijaju se iz mikroorganizama  kao što su kvasac, alge ili bakterije. Ovo važi za sve popularniju alternativu životinjskim proteinima jer imaju mnoštvo zdravstvenih benefita i utiču na očuvanje resursa planete. Kao što smo i naveli, postoje i proteini sintetičkog porekla, a oni se dobijaju u laboratoriji ili kroz genetički inženjering. Odlikuju ih specifične karakteristike i funkcije, a mogu se koristiti i u različitim industrijskim i medicinskim aplikacijama.

Zašto se javlja nedostatak proteina u ishrani? 

Kontinuirani porast populacije dovodi do smanjenja zaliha hrane koja se dobija prirodnim putem. U vezi sa tim, radi se na rapidnom ubrzanju u proizvodnji životinjskih proizvoda i proizvoda biljnog porekla, a sve to uz upotrebu supstanci koje kontaminiraju proteine. Da bi se što više proizvelo, skraćuje se proces koji je prirodno neophodan za proizvodnju, pa ukoliko hrana nije organskog porekla – tada je izloženost brojnim hemikalijama, nažalost, vrlo izvesna. Biljke koje važe za izvor biljnih proteina na udaru su zbog klimatskih promena koje ometaju njihov prirodni razvoj, pa je i ova vrsta proteina drastično manje prisutna. Nedostatak proteina u ishrani se javlja i zbog nedovoljno adekvatne infrastrukture neophodne za proizvodnju, skladištenje i distribuciju hrane, a sve navedno dovodo do brojnih negativnih posledica kao što je viša cena hrane, nutritivni deficiti i slabije zdravlje ljudi. 

Zbog ovoga, rad na razvoju održivih proteinskih izvora je itekako značajan, jer takva vrsta proteina može da predupredi sve štetnosti koje nedovoljan unos proteina prouzrokuje. 

Do čega dovodi nedostatak proteina?

Mnoštvo zdravstvenih tegoba proističe iz nedovoljnog unosa proteina.

Sa ovim problemima se vegani i vegetarijanci često susreću, a slabostu u mišićima, gubitak mišićne mase, konstantan umor i anemija su samo neki od njih. Manjak proteina u organizmu dovodo do težeg zarastanja rana, nedovoljno dobog kvaliteta kose i noktiju, kao i do slabijeg imunog sistema i depresije. Brojni organi tada ne funkcionišu na adekvatan način, pa se tako mogu javiti komplikacije u vezi sa jetrom, kao i dijabetes tipa 1 i 2. 

Protein iz kvasca kao zdrava alternativa za tradicionalne izvore proteina

Zahvaljujući razvoju nauke i tehnologije, danas protein dobijamo iz kvasca. Proteini iz kvasca su proteinski prah koji ima izuzetno visoku koncentraciju proteina u sebi – u 100g ovakvog proteinskog praha ima više od 80g proteina. 

Dobrobit proteina iz kvasca potvrđuje i američki časopis Food Navigator, u kojem se navodi sledeće:

“Kao jedinstveni mikrobni protein, protein iz kvasca može ne samo obezbediti sličnu nutritivnu vrednost kao životinjski protein, već i rešiti probleme u vezi sa biljnim proteinima kao što su genetska modifikacija i nedostatak resursa zemljišta. Verujemo da je protein iz kvasca jedan od najboljih alternativnih izvora proteina na svetskom tržištu.”

Na tržištu je trenutno dostupan proizvod koji važi za revolucionarno rešenje za sve pripadnike fitnes populacije, vegane, vegetarijance, ali i sve ostale koji žele da kroz suplementaciju unesu kvalitetan protein, koji je posan i veganski. Protein iz kvasca SMARTEIN® dobija se kroz fermentaciju kvasca Saccharomyces cerevisiae gde se kao supstrat koristi melasa koja potiče iz trske i cvekle. 

Ovakav način proizvodnje je ekološki prihvatljiv i održiv i u potpunom skladu sa principima zelene industrije. Proizvodnja ne podleže genetskim modifikacijama, a proizvod ne sadrži šećer niti alergene.

Šta je još važno naglasiti kod SMARTEIN® proteina?

Ovaj proizvod sadrži kompletan aminokiselinski profil jer sadrži sve esencijalne i neesencijalne aminokiseline. Njegov kvalitet je ocenjen najvišom ocenom, što znači da ima PDCAAS vrednost 1. Lako se rastvara u vodi, ne dovodi do neprijantnosti kao što je nadimanje usled konzumacije proteina bez obzira na dužinu njegovog kontinuiranog korišćenja. Kao proizvod sa visokom koncentracijom BCAA, SMARTEIN® protein je fantastičan izbor baš za sve, a uz njega je izgradnja i održavanje mišićne mase brza i efikasna. 

Pri konzumaciji ovog proizvoda, možete biti apsolutno bezbedni jer je SMARTEIN® protein registrovan i odobren za upotrebu od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije.

Proizvod je dostupan u dva ukusa – neutral i čokolada, a možete ga kupiti na sajtu Pharma Intelligence, u svim prodavnicama zdrave hrane Bio Una, kao i u Proteini SI radnjama.