Sidnej – kosmopolitska metropola južne hemisfere
Sidnej, površinski najveći grad južne hemisfere, iako se nalazi daleko od drugih svetskih metropola u Evropi, Aziji i Severnoj Americi, potpuno je ravan sa njima – po uređenosti i životnom standardu, ali i po jedinstvenoj i otvorenoj kulturi. Od posete tom gradu zastaje dah, ali ne samo zbog visokih poslovnih oblakodera, koji kao da niču na svakom ćošku, već i zbog kosmopolitskog duha, kojim ta svetska metropola odiše od prvog momenata kada se kroči u njenu luku.
Kao fotograf na luksuznom brodu za krstarenje Koralna Princeza pristao sam u taj grad sredinom jula ove godine, kada je u Australiji kalendarski zima. Ali u odnosu na zimu u Srbiji, to je veoma blaga zima, te se preko dana komotno može šetati u majci sa kratkim rukavima. Jedinstvenu klimu Sidnej duguje svom geografskom položaju. Naime, savezna australijska država Novi Južni Vels, u kojoj se taj grad nalazi, ima vlažnu suptropsku klimu, što zajedno sa blizinom Tihog okeana čini da Sidnej ima male godišnje razlike u temperaturi sa mnogo toplih dana u godini.
Prva fascinantna stvar sa kojim se neko ko doplovi u Sidnej sreće svakako jeste sidnejska luka. U šetnji kroz luku teško je reći ko je tu turista, a ko lokalni stanovnik. Kako zbog multikulturalnosti – jer u Sidneju živi mnogo ljudi azijskog porekla, tako i zbog opuštene atmosfere koja tu vlada. Jedan od najupečatljivijih pokazatelja te atmosfere za mene je bila činjenica da egzotiče ptice šetaju pločnikom zajedno sa ljudima – pri čemu ni ljudi ne obraćaju pažnju na njih, a ni one na ljude. To najbolje prikazuje fotografija ispod, na kojoj čovek sedi i gleda u svoj mobilni telefon, dok se jedna od tih egzotičnih ptica komotno šeta oko njega.
Ipak većina ljudi u luci ide ka jednoj od dve najveće znamenitosti grada – Sidnejskoj operi i Sidnejskom lučkom mostu (fotografije ispod). Most sam samo fotografisao iz daljine, jer je cena ulaznice za stepenice kojima se penje na njega čak trista australijskih dolara, ali zato poseta Sidnejkoj operi jeste nešto posebno. Iako je zgrada zatvorena preko dana, penjanje uz njene stepenice i susretanje sa ostalim posetiocima zdanja skoro da podseća na penjanje na akropolj nekog antičkog grada. U vazduhu se oseti duh univerzalne kulturne povezanosti. Duh kakvom vrata u ovaj svet mogu da otvore takve jedinstvene monumentalne građevine. Sagrađena u ekspresionističkom stilu po projektu danskog arhitekte Jerna Ucona, Sidnejska opera je verovatno najupečatljivija građevina ne samo u Sidneju, već i u celoj Australiji. A možda i na celoj južnoj hemisferi. Međutim da bi se osetili grad i njegov život, potrebno je otići dalje od luke.
Džordž strit (engleski: “George streat”, slika iznad) jedan je od najvećih bulevara u centralnom poslovnom distriktu, kojim se od luke stiže do samog centra Sidneja. Iznad starih zgrada od crvene cigle niču oblakoderi staklenih fasada. Ulice su pune ljudi, prodavnica, restorana i tržnih centara. Saobraćaj je rasterećen time što kroz veći deo ulice saobraćaju samo tramvaji, te bez obzira na veličinu i dinamičnost tog bulevara uopšte nije teško preći sa jedne strane ulice na drugu. Upravo ovde dolazi do izražaja zašto je Sidnej najbolji grad Australije, po rečima mnogih ljudi sa kojima sam pričao na ulici. Zbog dobre infrastrukture i brojih poslovnih mogućnosti. Stanovnici često hvale i dobre gradske službe. Ipak samo je jedan od njih hteo je da mi se predstavi imenom i prezimenom i dozvoli mi da ga fotografišem.
-Ovo je kosmopolitski grad u kojem je sve blizu. Ima puno prilika za posao. Živim u Sidneju od rođenja, bio sam i u drugim australijskim gradovima, ali ovaj grad je svakako bolji od njih – kaže mladić Kuper Hol, sa kojim sam pričao u jednom tržnom centru u glavnom poslovnom distriktu.
Valja istaći i to, da je Sidnej najveći finansijski centar Australije, a glavne privredne grane su poslovne usluge, proizvodnja, turizam, mediji i zdravstvo. Takođe, to je grad koji je veoma otvoren za imigrante. Prema Vikipediji, na popisu 2006. godine grad je imao oko tri i po miliona ljudi, a danas ih ima više od pet. Takođe je značajno narastao u prvoj polovini dvadesetog veka, pre svega zahvaljujući industrijalizaciji. Ipak uprkos mnogim prilikama za posao i dobroj organizaciji, nije retkost sresti po nekog beskućnika na sidnejskim ulicama.
Grad je osnovan 1788. godine, dok je Australija još bila britanska kolonija. Nazvan je po britanskom ministru unutrašnjih poslova Tomasu Tauzendu, lordu od Sidneja. Pre industrijalizacije porastu grada doprineo je pronalazak zlata u blizini. Pre dolaska Evropljana prostor na kojem se Sidnej nalazi naseljavali su Aboridžini, starosedeoci australijskog kontinenta. Evropljani su uništili stara naselja Aboridžina, koji su zvanično nastradali zbog bolesti na koje nisu bili imuni.
Priče o kolonizaciji sigurno nisu svetle, kao ni u drugim delovima sveta, jer često podrazumevaju uništavanje drugih kultura. Ipak ne treba se okrenuti ni zlonamernim stereotipima, poput onog da su Australiju naselili britanski robijaši. Iako u početku taj kontinent jeste naseljavan osuđenicima, treba istaći da su mnogi od njih bili politički zatvorenici – borci za slobodu i prava malog čoveka. A danas je Australija imigrantska država u koju se doseljavaju ljudi iz mnogih delova sveta u potrazi za boljim i uređenijim životom.
Ako se istorija negde može čitati neposrednije nego u knjigama, onda je to sadašnja stvarnost. Za stvaranje jednog otvorenog, prosperitetnog i kosmopolitskog grada, svakako da je potrebna određena doza ljudske vrline, kao vezivno tkivo za sve ostale segmente – poput privrede i organizacije. Možda je najbolji pokazatelj takvih težnji činjenica, da je grad najpoznatiji po monumentalnom operskom zdanju posvećenom umetnosti i kulturi, a ne po nekoj od mnogih staklenih poslovnih zgrada.
Fotografije i tekst: Miloš Pavkov