Порт Даглас – егзотична лепота аустралијског тропског приобаља
Порт Даглас је туристичко насеље у којем живи свега три и по хиљаде људи, мада у току туристичке сезоне тај број може и да се удвостручи. Са једне стране окружен је најстаријом прашумом на свету око реке Дентри, са друге стране излази на Корално море, а само је петнаест километара удаљен од Великог коралног гребена – највећег коралног гребена на свету. Са таквим географским положајем, туризам му је практично био судбина.
Ово место имао сам прилику да посетим радећи као фотограф на крузеру Корална Принцеза. Дошао сам у њега малим моторним бродићем, који вози госте и посаду крузера на обалу.
Прво што сам видео, када сам се приближио обали, били су бројни једрењаци из локалне луке. Само место налази се у малом заливу закамуфлирано тропском вегетацијом, те се само одједном појави на видику, када се већ приђе близу обали. У луци Порт Дагласа, чим се попнете на докове дочекују вас туристички водичи са најшаренијом понудом за дневне туре.
Тако сам упознао Деб Пул, локалну туристичку радницу, која ми је испричала невероватне приче о томе, како се на овом месту са Коралним морем практично среће прастара дивљина.
-Одавде се бродовима брзо може стићи до различитих делова Великог коралног гребена. Неке туре трају и цео дан. Поједине туристичке компаније имају и докове на гребену. Ти докови опремљени су понтоном, подводном опсерваторијом и подморницом, како би гости могли што непосредније да разгледају подводни свет око Великог коралног гребена. На једном месту гребен се спаја са прашумом – рекла ми је Деб Пул (фотографија испод), изненадивши ме невероватним податцима о дивљини тог дела Аустралије.
-Ова најстрија прашума на свету око реке Дентри под светском је заштитом. Кроз реку плове бродови који воде туристе да посматрају крокодиле. У прашуми се такође може видети и касовори, птица слична ноју, која је постојала још у доба јуре – практично живела је заједно са диносаурусима. Ипак, може се посматрати само са дистанце, чисто због поштовања према тој реткој и старој врсти. У ширем региону, гости могу упознати и домородачку абориџинску културу. Домородци се поред гајења шећерне трске најчешће баве туризмом, те ће радо упознати туристе са својим наслеђем. Чак ће их и позвати да присуствују неким њиховим церемонијама – каже Деб Пул, туристичка радница из Порт Дагласа.
После посете доковима, обишао сам и сам градић Порт Даглас. Прва опсервација била ми је та, да су зграде углавном направљене од метала. Касније сам на Википедији пронашао информацију да је 1911. године циклон порушио већину зграда у насељу, те таква монтажна архитектура на том месту вероватно има и практичну страну. Улице су једноставне, пуне барова и ресторана, баш као што и приличи туристичком градићу. Ипак једна посебна ствар привукла ми је пажњу – а то је мноштво уметничких галерија. Било ми је невероватно да једно толико мало место има толико галерија. Како ми је објаснила Шерон Салвестрин, која ради као консултант у Лајонс галерији, за ту чињеницу постоји практичан разлог.
-Туристи често купују уметничка дела, јер је то дугорочна инвестиција. Најтраженије су фајн арт слике – каже Шерон (фотографија изнад).
Ако постоји рај на земљи, вероватно би био мешавина свих наведених ствари које сам открио у Порт Дагласу – егзотичне дивљине, једноставног живота, уметности, добре економије, поштовања различитих култура и њихових обичаја. Али нећу бити наиван, па да на основу једне посете таквом месту закључим, да је рај на земљи могућ без генерацијама дугог поштовања и разумевања природе и људи.
