Port Daglas – egzotična lepota australijskog tropskog priobalja
Port Daglas je turističko naselje u kojem živi svega tri i po hiljade ljudi, mada u toku turističke sezone taj broj može i da se udvostruči. Sa jedne strane okružen je najstarijom prašumom na svetu oko reke Dentri, sa druge strane izlazi na Koralno more, a samo je petnaest kilometara udaljen od Velikog koralnog grebena – najvećeg koralnog grebena na svetu. Sa takvim geografskim položajem, turizam mu je praktično bio sudbina.
Ovo mesto imao sam priliku da posetim radeći kao fotograf na kruzeru Koralna Princeza. Došao sam u njega malim motornim brodićem, koji vozi goste i posadu kruzera na obalu.
Prvo što sam video, kada sam se približio obali, bili su brojni jedrenjaci iz lokalne luke. Samo mesto nalazi se u malom zalivu zakamuflirano tropskom vegetacijom, te se samo odjednom pojavi na vidiku, kada se već priđe blizu obali. U luci Port Daglasa, čim se popnete na dokove dočekuju vas turistički vodiči sa najšarenijom ponudom za dnevne ture.
Tako sam upoznao Deb Pul, lokalnu turističku radnicu, koja mi je ispričala neverovatne priče o tome, kako se na ovom mestu sa Koralnim morem praktično sreće prastara divljina.
-Odavde se brodovima brzo može stići do različitih delova Velikog koralnog grebena. Neke ture traju i ceo dan. Pojedine turističke kompanije imaju i dokove na grebenu. Ti dokovi opremljeni su pontonom, podvodnom opservatorijom i podmornicom, kako bi gosti mogli što neposrednije da razgledaju podvodni svet oko Velikog koralnog grebena. Na jednom mestu greben se spaja sa prašumom – rekla mi je Deb Pul (fotografija ispod), iznenadivši me neverovatnim podatcima o divljini tog dela Australije.
-Ova najstrija prašuma na svetu oko reke Dentri pod svetskom je zaštitom. Kroz reku plove brodovi koji vode turiste da posmatraju krokodile. U prašumi se takođe može videti i kasovori, ptica slična noju, koja je postojala još u doba jure – praktično živela je zajedno sa dinosaurusima. Ipak, može se posmatrati samo sa distance, čisto zbog poštovanja prema toj retkoj i staroj vrsti. U širem regionu, gosti mogu upoznati i domorodačku aboridžinsku kulturu. Domorodci se pored gajenja šećerne trske najčešće bave turizmom, te će rado upoznati turiste sa svojim nasleđem. Čak će ih i pozvati da prisustvuju nekim njihovim ceremonijama – kaže Deb Pul, turistička radnica iz Port Daglasa.
Posle posete dokovima, obišao sam i sam gradić Port Daglas. Prva opservacija bila mi je ta, da su zgrade uglavnom napravljene od metala. Kasnije sam na Vikipediji pronašao informaciju da je 1911. godine ciklon porušio većinu zgrada u naselju, te takva montažna arhitektura na tom mestu verovatno ima i praktičnu stranu. Ulice su jednostavne, pune barova i restorana, baš kao što i priliči turističkom gradiću. Ipak jedna posebna stvar privukla mi je pažnju – a to je mnoštvo umetničkih galerija. Bilo mi je neverovatno da jedno toliko malo mesto ima toliko galerija. Kako mi je objasnila Šeron Salvestrin, koja radi kao konsultant u Lajons galeriji, za tu činjenicu postoji praktičan razlog.
-Turisti često kupuju umetnička dela, jer je to dugoročna investicija. Najtraženije su fajn art slike – kaže Šeron (fotografija iznad).
Ako postoji raj na zemlji, verovatno bi bio mešavina svih navedenih stvari koje sam otkrio u Port Daglasu – egzotične divljine, jednostavnog života, umetnosti, dobre ekonomije, poštovanja različitih kultura i njihovih običaja. Ali neću biti naivan, pa da na osnovu jedne posete takvom mestu zaključim, da je raj na zemlji moguć bez generacijama dugog poštovanja i razumevanja prirode i ljudi.
