IZLOŽBE U KULTURNOM CENTRU NOVOG SADA
Izložba Aleksandra Đorđevića pod nazivom „Iz sobe u kutiju, iz kutije u sobu” u Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada uz propisane mere zaštite moći će da se pogleda do 26. jula.
Rad Aleksandra Đorđevića, formalno gledano, od slike do slike bazira se na bavljenju čisto plastičnim elementima građenja slike kao celine per se. Karakteriše ih variranje planova, nagli skok iz jedne forme u drugu, dinamizacija kolorita koja teži čisto rudimentarnoj senzornoj stimulaciji.
Polazišta predstavljaju odbačeni predmeti i kreiranje njihovih novih relacija po principu slobodnih alternacija. Đorđević sakuplja različite odbačene materijale, briše im prethodna upotrebna značenja, rasklapa ih i ponovo aranžira na radnom stolu, da bi ih potom preneo na sliku. U tom procesu, koji se dešava po automatizmu, mnogi anti-objekti podležu nesvesnoj, spontanoj transformaciji. Tako se karton, gips, predmeti od voska, prebačeni na platno pod slikarskim tretmanom naturalizuju i narastaju u asocijacije struktura organskog porekla, gradeći igru na relaciji kontrasta: unutra ka spolja, ljudska intervencija – priroda, potiskivanje i dominacija.
Na konceptualnom planu Aleksandar postulira praksu koja je najbliža entuzijazmu i slobodi dečje igre. Svežina i nepredvidivost leže u odbacivanju stvaranja unapred isplaniranih paterna, idealnih pozicija, zaokruženih procesa. On bira feleričnost i nesavršenstvo, a prepravljanje i fleksibilnost u re-kreaciji jedino podležu zakonima haosa mase jednog dečjeg igrališta.
Proces koji kreće od prostorne situacije elemenata na radnom stolu prenosi se na dvodimenzionalni okvir platna. Međutim, ni tako nastale slike ni tada ne figuriraju kao zaokruženi, samodovoljni objekti, artefakti koji će kao takvi biti spremni za izlaganje. Slike nastavljaju da egzistiraju samo kao elementi koji će ponovo biti dinamizovani i re-aranžirani u novu prostornu situaciju galerije. Aleksandar Đorđević potpuno nekonvencionalno koristi slike za promišljanje ideje o mogućnosti interakcije unutar bilo kakvog zadatog prostora, na koncu i samog galerijskog.
Možda sloboda neopterećenog uma kanonima i prethodnim izmima u percepciji stvari omogućava da se potpuno paradoksalno zapitamo: Da li je slici zapravo potreban zid da bi obezbedila svoju reprezentativnost i funkciju?
Istoričar umetnosti
Jelena Veljković Wilson
Aleksandar Đorđević je rođen 1975. godine u Vranju. Diplomirao je na slikarskom odseku Akademije likovnih umetnosti u Cetinju 1999. godine u klasi profesora Dragana Karadžića. Od 1999. stažira u školi lepih umetnosti (Diplome national superieur d‘expression plastique Quimper-Rennes) u Francuskoj, gde je i diplomirao 2002. godine. U periodu 2003–2006. radio je kao grafičar-litograf u litografskoj radionici Atelier a eur de Pierre u Parizu. Stalni je saradnik u realizaciji određenih projekata izdavanja autorskih knjiga malog tiraža. Živi i radi u Vranju. Bavi se crtežom kao nezavisnom celinom, kao i instalacijama crteža, slika i objekata u prostoru.
Izložba fotografija „Karneval životinja” Gorana Bendelje u klubu „Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada uz propisane mere zaštite moći će da se pogleda do 26. jula.
Kroz predstavljene fotografije Gorana Bendelje posmatrač doživljava lepotu, emociju i energiju trenutka, koje je autor zabeležio kroz svoj objektiv. Mrlje od farbe, razbijeno staklo, korozija na metalnim predmetima i pločama, refleksi na vodi i staklu – početni su impulsi za nastanak fotografija živog kolorita, igre oblika, formi i tekstura. Savremena teorija fotografije pristupa fotografiji kao vizuelnom znakovnom sistemu, odnosno, višeznačnom vizuelnom tekstu sa samosvojnim značenjem koji se očitava gledanjem ili – kako bi to rekao Rolan Bart – znaka u carstvu znakova. Goranove fotografije nisu unapred određene idejom ili određenim narativom i možda prikazuju trenutak i scenario, ali pre i posle tog trenutka ostaju potpuno nepoznate, što im omogućava da ostanu otvorene za više interpretacija. Fotografija postaje bremeniti nosilac informacija, a autor kroz svoju viziju ne pruža puke činjenice o stvarnosti, već se pridružuje poetičnom prožimajući sećanje, fantaziju ili imaginaciju. Neobični uglovi gledanja propušteni kroz neočekivane uplive svetlosti i optičkih elemenata fotografske kamere idu ka stvaranju kompozicije koja je po svojim obeležjima gotovo apstraktna. Fotografije su za Gorana prostranstva subjektivnosti koje najviše bude asocijacije na svet ptica i životinja. One postaju podsticaj za otvaranje riznice magije opservacije u beskonačnosti izražaja fotografije kao umetničkog medija.
Branka Milutinović
O autoru
Goran Bendelja je rođen 1958. godine u Beogradu, gde radi i živi sa porodicom.
Fotografijom se bavi od 1980. godine, a intenzivno učestvuje na izložbama i foto-konkursima od 2002. Do sada je učestvovao na 275 domaćih i 35 kolektivnih izložbi u inostranstvu.
Osvojio je 34 nagrade na konkursima umetničke fotografije.
Učestvovao je na bijenalima umetnosti u Beogradu, Smederevu i Gornjem Milanovcu.
Fotografije su mu objavljene u časopisima Trag, Refoto, Zenit i monografiji Lepe šume Srbije. Nalaze se i u arhivi muzeja Comarcal Salvador Vilaseca (Španija), Muzeju humora i satire u Gabrovu (Bugarska) i u fondu minijatura u Gornjem Milanovcu.
Kao umetnički fotograf učestvovao je na Danima evropske baštine 2019. godine.
Održao je devet samostalnih izložbi fotografija.