Prema rezultatima istraživanja ove agencije, sa sedištem u Dablinu, do proleća 2020. godine u EU je bilo zaposleno 5,7 miliona ljudi manje nego krajem 2019., pri čemu se stopa nezaposlenosti u 27-članom bloku povećala sa 6,6 na 6,7 procenata u istom periodu.

Tokom 12 meseci do početka proleću 2020. godine, zaposlenost u EU opala je za 2,4 procenta, broj nedeljnih sati onih koji su i dalje radili bio je manji za skoro jedan sat, a udeo zaposlenih sa ugovorom o radu koji nisu radili se više nego udvostručio, na 17 procenata, prenosi Raša tudej.

„Do jula 2020. godine, gotovo 50 posto radnika EU prešlo je na potpuni ili delimični rad na daljinu, otvarajući nove ‘rukavce’ na tržištu rada, pri čemu su visokoobrazovani i oni u urbanim sredinama bili u boljoj poziciji da rade od kuće“, navodi se u studiji.

Mladi su pretrpeli najoštriji pad zaposlenosti, dok su radnici u dobi od 25 do 54 godine i stariji radnici muškog pola uglavnom imali skraćeno radno vreme.

Takođe su registrovane značajne razlike u pogledu uslova rada među državama članicama EU, a najteže pogođene pandemijom su bile Francuska, Poljska, Italija i Grčka, dodaje se u izveštaju.

„Tokom globalne finansijske krize 2008-2010. najveće gubitke su pretrpeli zaposleni sa srednjim primanjima, dok je kriza kovid-19 do drugog kvartala 2020. u najvećoj meri pogodila najniže plaćene radnike“, konstatuje Jurofaund.

Ova fondacija predviđa da će stopa nezaposlenosti u EU porasti na 8,6 procenata 2021. godine i da će se zadržati na osam procenata 2022.

„Uprkos širem uticaju pandemije na uslove života i rada u raznim sektorima privrede, ove stope su ipak ispod maksimalnih nivoa zabeleženih tokom globalne finansijske i ekonomske krize 2008 – 2010.“, zaključuje se u studiji.

izvor: TANJUG, RTV

foto: dw.com