Према резултатима истраживања ове агенције, са седиштем у Даблину, до пролећа 2020. године у ЕУ је било запослено 5,7 милиона људи мање него крајем 2019., при чему се стопа незапослености у 27-чланом блоку повећала са 6,6 на 6,7 процената у истом периоду.

Током 12 месеци до почетка пролећу 2020. године, запосленост у ЕУ опала је за 2,4 процента, број недељних сати оних који су и даље радили био је мањи за скоро један сат, а удео запослених са уговором о раду који нису радили се више него удвостручио, на 17 процената, преноси Раша тудеј.

„До јула 2020. године, готово 50 посто радника ЕУ прешло је на потпуни или делимични рад на даљину, отварајући нове ‘рукавце’ на тржишту рада, при чему су високообразовани и они у урбаним срединама били у бољој позицији да раде од куће“, наводи се у студији.

Млади су претрпели најоштрији пад запослености, док су радници у доби од 25 до 54 године и старији радници мушког пола углавном имали скраћено радно време.

Такође су регистроване значајне разлике у погледу услова рада међу државама чланицама ЕУ, а најтеже погођене пандемијом су биле Француска, Пољска, Италија и Грчка, додаје се у извештају.

„Током глобалне финансијске кризе 2008-2010. највеће губитке су претрпели запослени са средњим примањима, док је криза ковид-19 до другог квартала 2020. у највећој мери погодила најниже плаћене раднике“, констатује Јурофаунд.

Ова фондација предвиђа да ће стопа незапослености у ЕУ порасти на 8,6 процената 2021. године и да ће се задржати на осам процената 2022.

„Упркос ширем утицају пандемије на услове живота и рада у разним секторима привреде, ове стопе су ипак испод максималних нивоа забележених током глобалне финансијске и економске кризе 2008 – 2010.“, закључује се у студији.

извор: ТАНЈУГ, РТВ

фото: dw.com