Људи са три ока(25):- Младен Булут- ДУША ЖИВЕ СЛИКЕ
Војвођански новинари имали су значајну улогу у популарисању седме уметности и афирмацији истакнутих стваралаца у области филмског стваралаштва у нашој земљи. Један од њих је, свакако, и Младен Булут – вишегодишњи председник Кино клуба „Нови Сад“, а потом и Друштва новинара Војводине.
Историја филма у нашој земљи почела је крајем 1896. године, када су снимљене прве живе слике филма „Улазак влака у новосадску жељезничку станицу“. Следеће странице те историје исписали су чланови Новосадског фото-клуба, основаног 1901.године, који су снимили неколико документарних филмова, међу којима је и филм о Палићу, чија је премијера одржана 1902. године у Суботици. Од тада се филм у Новом Саду, до данас, „одмотавао“, али с вишегодишњим прекидима. Златним словима забележене су премијере филма Новосађанина Тотовића у биоскопу „Корзо“( пре тога атељеу дворског фотографа Ивана Стојковића), затим „Хепи енда“, криминалистичког филма Родољуба Маленчића, ратних записа Гезе Барте, формирање Кино клуба „Славко Воркапић“ 1951.године…
Мартовска осмица
„Крај шездесетих и почетак седамдесетих година може се назвати златним периодом филма у Војводини. Аматери из претходних година у новосадском Кино-клубу стасали су у врсне ауторе и били окосница професионалне филмске производње у „Неопланта филму“, а друштвена заједница је помагала рад у свим војвођанским Фото-кино клубовима и школским Фото-кино секцијама, тако да су то били прави расадници филмских талената. Већ на самом почетку седамдесетих година, носиоци филмске продукције у Кино клубу „Нови Сад“ били су Ладислав Хајаш, Владимир Рибаров, Андраш Отош, Милорад Путник, а 1973.године су се са новим ауторским концептом појавили Бранислав Обрадовић, Бранислав Маринков, Горан Средојев, Артур Хофман, Драган Латиновић и други који су и утемељивачи Југословенског фестивала Мартовска осмица“, рекао нам је Младен Булут, тадашњи председник Кино клуба „Нови Сад“, истакнути аутор, промотер и носилац главних активности „Мартовске осмице“, која је постала огледало аматерског филма некадашње Југославије, поред већ устаљених фестивала „Жисел“ у Омољици, Пули, Сплиту, Београду, Крању, Лесковцу, Сомбору…
– У време жестоких идеолошко-политичких напада на ауторе такозваног „црног таласа“, у нашем филму успели смо да их ревитализујемо и изборимо за слободу филмског стваралаштва – вели Булут, који је у то време читаву деценију успешно сарађивао са „обележеним“ ауторима Јоцом Јовановићем, Желимиром Жилником, Мишом Радивојевићем, Небојшом Пајкићем, Слободаном Шијаном…
Оптичка варка
Кад је Булут био на челу Кино клуба „Нови Сад“, Јожефу Мађару омогућено је да у Пивницама сними познати серијал о обичајима Словака у Војводини, Жељко Мазић је на фестивалу научно-техничких филмова освојио престижну награду, Драгиша Крстић је реализовао двосатни документарно-играни филм „Дневник“, Драган Мајкић је снимио „Скок“, који је убачен у Кустуричин филм „Отац на службеном путу“, Мирко Пот је добио награду на УНИКИ (Међународном фестивалу)….
– Поносан сам на све те успехе новосадских филмаџија јер сам и ја томе допринео. Снимили смо и серију документарних филмова о изградњи капиталних објеката у Новом Саду, као што су СНП и Спенс.
Изванредно смо сарађивали са осталим клубовима, нарочито с комшијским Фото-клубом „Бранко Бајић“, школама, културним центрима у Новом Саду и Панчеву, први смо организовали и пројекције аматерских филмова, снимљених на траци од 16 и 8 милиметара, на великом платну. Гледаоци су имали утисак да присуствују правим професионалним пројекцијама, јер смо користили специјалне оптичке справе – с нескривеним поносом нам је рекао велики филмски ентузијаста Младен Булут, потоњи успешни новинар и вишегодишњи председник Друштва новинара Војводине.
ЗАЉУБЉЕНИК ЖИВЕ СЛИКЕ Младен Булут рођен је у Новом Саду 6.септембра 1951.године. Школовао се у основним школама „Васа Стајић“ и „Соња Маринковић“, Гимназији „Моша Пијаде“ и на Правном факултету у Новом Саду. Дипломирао је на Вишој новинарској школи у Београду. Радио је у Народној техници Војводине, Фото, кино и видео савезу Војводине и као новинар сарадник „Дневника“, “Политике“, “Спорта НС плуса“, „Франкфуртских вести“, листа за наше раднике у иностранству, „Галаксије“,“Синеаста“…Уређивао је „НТ“ библиотеку. Заљубио се у филм и фотографију још као члан Фото-кино секције у Основној школи „Васа Стајић“. Веома је заслужан за континуиран и успешан рад Кино-клуба „Нови Сад“ у дужем периоду, у којем су изнедрена позната имена филмских стваралаца. Био је један од оснивача наше прве аматерске телевизије, њен продуцент, новинар, уредник. Такође, уредник филмског програма Трибине младих у Новом Саду и утемељивач биоскопа за „успутног“ гледаоца, са нон-стоп пројекцијама, за оне посетиоце који случајно наиђу! Већ више деценија је један од најистакнутијих челника Друштва новинара Војводине. |