Ljudi s tri oka(22) : Ivan Pakvor – OD VRAGOVE BAŠTE DO VASIONE
Mnoga sporna pitanja u astronomiji rešila je fotografija koja je postala i ostala nezamenjiv faktor budućnosti deskriptivne astronomije -Magistar Ivan Pakvor, jedan od retkih Novosađana koji se posvetio naučnoj astronomiji, od samog rođenja postao je planinar i celog života opsednut visinama.
Okolina novosadske Jodne banje, sa Teslinom i drugim ulicama, ukrašenim velelepnim vilama, nekada je smatrana najelitnijim delom grada, novosadskim Dedinjem. Deca iz tog kraja, rođena u bogatim porodicama lekara, inženjera, trgovaca i drugih građana s „pedigreom“, imala su trasirani put do gimnazijskih klupa a potom i fakulteta na kojima su uglavnom išla utabanim stazama svojih roditelja. Danas je malo poznato da su se na prostoru sadašnje Osnovne škole „Vasa Stajić“ nalazili teniski tereni TK „Grafičar“, da se na sadašnjem Sportskom centru „Sajmište“ prostirao veliki rasadnik, poznat pod imenom „Vragova bašta“(zvao se tako po vlasniku Vragu). Ceo kraj između Jodne banje i Sajmišta stari Novosađani su zvali-Vragova bašta. U tom okruženju nalazila se i porodična kuća Josifa Pakvora, istaknutog novosadskog trgovca i jednog od pionira planinarstva u Vojvodini i nekadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji.
Iz braka s dr Nadom Micić Pakvor, pedijatrom i poznatim školskim lekarom, iznedreni su sinovi Aleksandar i Ivan. Prvi je postao doktor, arhitekta, univerzitetski profesor, a drugi magistar astronomskih nauka. Oba naučnici svetskog glasa. Kao odlični učenici Pakvori su zapamćeni u novosadskoj Muškoj gimnaziji, a potom i u Prvoj višoj mešovitoj gimnaziji „Svetozar Marković“, ali i kao talentovani sportisti na spomenutim terenima „Grafičara“. Studije su nastavili u Beogradu pa je kuća u Teslinoj ulici prodata i izgrađena nova u okolini Beograda u Višnjičkoj banji.
– Otišli smo iz Novog Sada, pre svega zbog školovanja, ali ga nikada nismo zaboravili,
-veli sada već penzionisani Ivan Pakvor.
– Ja se i sada povremeno viđam u Novom Sadu s mojim školskim drugovima pa se uz pomoć fotografija prisećamo nezaboravnog detinjstva. Dugo sam gajio nadu da ću se vratiti u Novi Sad ali sam do kraja radnog veka bio preokupiran astronomijom.
Fruška gora idealna za astronomska istraživanja
Od Ivana Pakvora smo saznali da je još u periodu između dva svetska rata njegov otac, kao jedan od osnivača Planinarskog društva „Fruška gora“, učestvovao u biranju terena u Fruškoj gori, na Zmajevcu, na kojem bi bila izgrađena prva opservatorija u nekadašnjoj Jugoslaviji. Napisan je ugovor koji, nažalost, u Beogradu nije verifikovan.
– Naučnici su tada napravili veliku grešku jer nisu ispoštovali dogovor postignut na Fruškoj gori. Lokacija na Zmajevcu neuporedivo je bolja za opservatoriju od lokacije na kojoj se nalazi u Beogradu,
– kategoričan je Pakvor, koji je ceo radni vek proveo baveći se naučnim istraživanjem u Beogradskoj opservatoriji.
Napisao je velik broj naučnih i stručnih radova i sudelovao na mnogim značajnim skupovima astronoma širom sveta. Radio je na određivanju fundamentalnih rektascenzija zvezda FK4 kataloga, koji su ocenjeni kao prvi eksperimentalni radovi u okviru fundamentalne astronomije na Opservatoriji. Rukovodio je grupom stručnjaka zaduženim za veliki pasažni instrument. Osmislio je i radio na izgradnji vakuumskih mira pri tom velikom instrumentu. Kao rukovodilac naučne jedinice Astronomske opservatorije-Astrometrije, Ivan Pakvor je radio na modernizaciji meridijanskih instrumenata: primeni CCD elektrooptičkih senzora za registraciju prolaza zvezda kroz meridijan i praktičnoj realizaciji izrade CCD kamere i kataloga apsolutnih deklinacija 307 sjajnih zvezda.
Fotografija kao svedok naučnih otkrića
Mnoga sporna pitanja u astronomiji rešila je fotografija koja je postala i ostala nezamenjiv faktor budućnosti deskriptivne astronomije. Razvoj fotografske trehnike olakšao je težak rad u opservatorijima. Foto, kino i digitralne mračne komore postale su kompatibilne sa džinovskim teleskopima koji su u mogućnosti da registruju snimke posmatranih tela veoma daleko u svemiru. Fotografija je postala nezaobilazni svedok bezbrojnih otkrića.
Tako se i Ivan Pakvor iz novosadske Vragove bašte vinuo u svemir neštedimice koristeći i prva iskustva koja je poneo iz fotosekcije novosadske Muške gimnazije. U stvari, njegova veza s fotografijom počela je s danom rođenja 20. oktobra 1937. godine! Tada ga je, kao novorođenu bebu, otac Josif, strastveni fotoamater i planinar, prvi put fotografisao i odmah upisao, pod brojem 6076, u Planinarsko društvo „Fruška gora“. U jastuku su ga roditelji nosili po planinama sve dok i sam svojim nogama nije počeo da hoda po Fruškoj gori i drugim domaćim planinama. Uvek je imao isti cilj-stići do vrha. I u svojoj struci je to postigao razmenjujući iskustva s kolegama od Rusije do Kanade, Pariza, Ohrida, Bordoa, Delhija, Strazbura,…Ni teniski reket nije ostavio. Čak i sada u penzionerskim danima „nađe žrtvu“ s kojom razmenjuje udarce preko mreže na teniskim terenima za rekreativce.