Ljudi s tri oka(17): Jovan Dejanović – SLIKE RADOSTI I PONOSA

Jovan Dejanović, jedan od najuspešnijih gradonačelnika Novog Sada, ima u svojim albumima mnogo fotografija koje svedoče o njegovom značajnom doprinosu izgradnji grada, susretima sa velikanima sporta, kulture, estrade, neimarima, političkim liderima širom sveta.

U našoj zemlji ne postoji Muzej fotografije, pa se niko i ne bavi organizovanim čuvanjem vrednih fotografija, koje su najubedljiviji svedoci minulih događaja. Njihova sudbina je prepuštena pojedinim kolekcionarima i zbirkama fotografija koje su na marginama aktivnosti klasičnih muzeja. Porodični albumi istaknutih ličnosti nestaju zajedno s njima jer naslednici najčešće nemaju sluha za „papire koji im smetaju u kući“. Takav je odnos i mnogih muzeja prema porodičnim filmovima i albumima sa fotografijama , za koje najčešće „nemaju mesta u prepunim depoima“. Tako su na gradskim deponijama završile i bogate fototeke naših najistaknutijih fotografa, foto-reportera, ljubitelja fotografije…Nebriga prema toj vrsti zaostavština predstavlja surovo brisanje tragova o sopstvenom postojanju.

Blago

– Da je neko organizovano sakupljao fotografije iz porodičnih albuma poznatih građana Novog Sada, ili samo dosadašnjih gradonačelnika, već bismo imali zanimljivu zbirku, osnov Muzeja, ali i najpouzdanija svedočanstva o razvoju grada – kaže Jovan Dejanović, jedan od najuspešnijih čelnika Novog Sada čije se zasluge za izgradnju grada i danas često spominju. Te zasluge vidljive su i na fotografijama koje Dejanović čuva kao najvrednije porodično blago i s neskrivenim ponosom pokazuje, prijateljima, a najčešće unucima, albume u kojima su slike pedantno poređane. Odvojene su čisto porodične fotografije koje prikazuju porodično stablo Dejanovića. Dobar deo je snimao Jovan sa svojom „retinom“ već više od šest decenija, pa je sačuvao likove svojih predaka, ali i unučića koji su mu najmiliji modeli za snimanje. Poseban album pun je fotografija snimanih širom sveta na raznim privatnim i službenim putovanjima.

– Sticajem okolnosti, odmah posle Drugog svetskog rata postao sam sekretar Pokrajinskog veća  Narodne tehnike u okviru koje je delovao i Foto-kino savez Vojvodine, pa sam stekao neophodna znanja za rukovanje fotografskom tehnikom. Od tada, pa i sada, družim se s mojom „retinom“ koja mi je pružila neopisivo zadovoljstvo. Stvorila mi je neprocenjivo blago koje me, kad god prelistavam ove albume s fotografijama, vrati u prošlost i podseća na dane mladosti, uspeha i radosti – veli Dejanović.

Neponovljivo

Izuzetno vredna dokumentacija sačuvana je u Dejanovićevim albumima s fotografijama iz vremena kada je bio gradonačelnik Novog Sada. Mnogi smatraju da su to bile zlatne godine razvoja Novog Sada. Dejanović je još pre dolaska na čelo gradske administracije (1974. godine) bio prvi čovek novosadskog Sindikata i jedan od inicijatora izgradnje palate Radničkog univerziteta. Za vreme njegovog gradonačelnikovanja, Novi Sad je izgradio niz fabrika, škola, Dom zdravlja, zgrade Srpskog narodnog pozorišta, Spensa, most Sloboda, šetalište na obali Dunava…

– Imao sam sreću da sve to bude izgrađeno u vreme moja dva predsednička mandata – objašnjava Dejanović.

– Status Vojvodine je tada omogućavao izdvajanje značajnijih sredstava za izgradnju, ali je i učešće građana u tim poduhvatima bilo izuzetno značajno. Oni su imali pristojne plate, malo je bilo nezaposlenih, mogli su da učestvuju u kreiranju infrastrukture, preko samodoprinosa su izražavali svoje želje i stanje duha. Niko od mene nije bio srećniji onog dana kada je ceo grad izašao na otvoreno šetalište pored Dunava i kada su procvetale lipe u Zmaj Jovinoj ulici. Proradila su pluća Novog Sada.

„Radio sam sa strašću i bezrezervno“, priseća se Dejanović.

Na sačuvanim fotografijama zabeleženi su brojni susreti Dejanovića sa istaknutim ličnostima, političarima, sportistima, graditeljima, estradnim zvezdama, umetnicima…Počasno mesto pripalo je fotografijama na kojima su snimljeni susreti sa Josipom Brozom Titom. Dejanović mu je bio domaćin prilikom nekoliko poseta Novom Sadu, među kojima je i poslednja, kada je s Titom i Jovankom dočekao novu godinu u Hotelu „Park“, u društvu tamburaša legendarnog Janike Balaža.

POMOGAO „ZLATNOM OKU“ Jovan Dejanović rođen je u Velebitu kod Kanjiže 15. juna 1927. godine. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, a Industrijsko-zanatsku školu, Srednju fiskulturnu i Višu školu za organizaciju rada u Novom Sadu. Za vreme Drugog svetskog rata, bio je dve godine u logoru u Mađarskoj i Austriji. Kao skojevac, nastavio je posle rata političke aktivnosti i bio biran na više odgovornih funkcija. Bio je gradonačelnik Novog Sada od 1974. do 1982. godine, predsednik Stalne konferencije gradova Jugoslavije, poslanik Skupštine Vojvodine i Skupštine Jugoslavije, predsednik Stalne konferencije SSRN Jugoslavije…Zaslužan je za izgradnju kapitalnih objekata u Novom Sadu. Dobitnik je mnogih domaćih i inostranih priznanja među kojima su i Oktobarska nagrada Novog Sada, zlatna medalja „Jovan Đorđević“, francuska Legija časti…Foto-amater je od 1950. godine. Značajno je pomogao organizaciji Narodne tehnike i posebno Foto-kino klubu „Branko Bajić“, organizatoru tradicionalne izložbe fotografija „Zlatno oko“.

piše: Borivoj Mirosavljević