LJUDI S TRI OKA(12) – Mirko Krstonošić – SIMBOL TRAJNE VEZE
Novosadski arhitekta, inženjer Mirko Krstonošić, u svom bogatom životnom i radnom opusu često je koristio fotografiju kao čvrstu sponu između kreativnih zamisli i neposrednih korisnika njegovih arhitektonskih ostvarenja.
Veliki legendarni svetski mislilac Horacije svojevremeno je, u svojim pogledima na život, zaključio da je „slika pesma bez reči“, a pošto je i fotografija slika, znači da i za nju važi konstatacija uvaženog filozofa, poete, rimskog pesnika iz Vanuzije u Apuliji. Pesme bez reči su danas transformisane u bezbroj savremenih formi koje vladaju u svim oblicima komuniciranja svetskim tokovima civilizacije. Nema ljudske delatnosti koja se ne oslanja na „pesmu bez reči“ a stvaraoci u oblasti arhitekture smatraju je sastavnim delom svoje veštine i umetničkog oblikovanja prostora za život savremenog čoveka.
Kohezija objekta i subjekta
Fotografija otkriva nevidljivo prisustvo višeznačenjskog sadržaja, bitnog za atmosferu kojom odiše, koju sugeriše, stvara magiju koja ujedno obuhvata objekat i subjekat, spoljni svet i samog umetnika. Ona živi u svetu svečane tišine, oslobođena, očišćena od buke svakodnevnice, vanvremena, ali vezana za trenutak nastanka. To vreme nije više protivnik, nego je saučesnik života, koji ume da bude lep i pored svojih surovih istina.
Moć fotografije sam upoznao još u ranoj mladosti kad sam, listajući porodične albume, nailazio na nezamenjiva svedočanstva o ljudima kojih više nije bilo i događajima koji bi bez fotografske slike bili samo privid – rekao nam je arhitekta Miroslav Krstonošić, jedan od utemeljitelja naše savremene, moderne arhitekture.
U svakom motivu prisutno je ne samo izoštreno oko posmatrača već i ono što je srce odabralo, prigrlilo kao znak bliskosti njemu upućen, simbol trajne veze između svega što postoji.
Prve kontakte s arhitekturom i fotografijom, i umetnošću uopšte, Krstonošić je uspostavio u kući arhitekte Đorđa Tabakovića i njegovog brata profesora Ivana Tabakovića, poznatog likovnog stvaraoca, koji su od rane mladosti znalački koristili fotografsku tehniku u njihovoj obimnoj i raznovrsnoj delatnosti u našoj kulturi. Potom je fotografija bila Krstonošićev veran pratilac na studijama u Ljubljani, stručnom usavršavanju u ateljeu profesora dr Hansa Rajhova u Hamburgu i za vreme višedecenijskog dinamičnog i dramatičnog prisustva na nekadašnjoj jugoslovenskoj i svetskoj vrhunskoj stvaralačkoj sceni moderne arhitekture.
Saradnja s vrhunskim stručnjacima
Dobro se znalo da su opštem uspehu realizacije bezbroj atraktivnih i uvek modernih projekata arhitekte Miroslava Krstonošića veoma mnogo doprineli mnogi vodeći stručnjaci u raznim oblastima, koje je autor projekta umeo znalački da pronađe i vešto uklopi u ekipe realizatora. Ti znalci su često i promovisali najnovije materijale, metode i sisteme rada, postizali rekorde u brzini, tehnici i kvalitetu gradnje.
Jedan čovek ne može sve da zna, ali je veoma bitno da zna one koji znaju , objašnjava Krstonošić i dodaje:
Mada sam dobro vladao fotografskom tehnikom, uvek sam, kada je posao trebalo dovesti do perfekcije, angažovao eksperte koji su bili vrhunski majstori u svom poslu. Tako sam rado sarađivao s Tomislavom Filipovićem Fićom, Silvesterom Moreom, Jovanom Polzovićem, Jovanom Vajdlom, Kosovkom Štikavac i celom ekipom iz Foto kluba „Branko Bajić“ u Novom Sadu.
Mirko Krstonošić je jedan od osnivača UPIDIV-a (Udruženja umetnika primenjene umetnosti i dizajnera Vojvodine) u kojem je, pored sekcije za arhitekturu, zaživela i sekcija za fotografiju, čime je ona i oficijelno primljena u porodicu likovnih umetnosti. Fotografijom su dokumentovane sve faze realizacije arhitektonskih projekata, izgradnja objekata, a fotografija je sve češće bila sastavni deo opremanja najreprezentativnijih enterijera. Vrlo brzo, fotografija je prihvaćena i kao atraktivan segment scenografije na pozorišnoj sceni, neizostavni eksponat na sajmovima, ilustracija u poslovnim katalozima, knjigama, plakatama…Autori su svoje radove izlagali na izložbama u zemlji i inostranstvu, pa su zasluženo stizali i do najprestižnije „Zlatne forme“, za šta se posebno zalagao, kao član ili predsednik stručnog žirija, arhitekta Mirko Krstonošić, provereni prijatelj i racionalni korisnik fotografije.
SVESTRANI STVARALAC Miroslav Krstonošić rođen je 1932. godine u Novom Sadu. Školovao se u rodnom gradu, u kojem je maturirao u poslednjoj generaciji Muške gimnazije. Potom je završio studije na ljubljanskom Arhitektonskom fakultetu u klasi profesora Ede Mihevca, na odseku za unutrašnju i industrijsku arhitekturu. Radio je kao stipendista u nizu evropskih zemalja i SAD-u, specijalizujući eneterijer za turizam, ugostiteljstvo i trgovinu. Radio je kao arhitekta na Gospodarskom rastavišču u Ljubljani, novosadskom „Neimaru“, Projektnom zavodu Vojvodine i „Planu“, a potom je osnovao sopstveni projektni biro. Bavio se projektovanjem javnih zgrada, hotela, pozorišta, hala, samoposluga, benzinskih pumpi, spomenika, kao i pozorišnom scenografijom i industrijskim dizajnom. Inženjer Krstonošić bavio se estetikom i publicistikom, član je i osnivač UPIDIV-a, nosilac više društvenih priznanja i nagrada za arhitekturu, među kojima su i Sterijina nagrada za scenografiju ,Zlatna FORMA, Srebrna košuta Beogradskog sajma, Borbina nagrada za arhitekturu i Tabakovićeva nagrada za ukupno stvaralaštvo. |