ЉУДИ С ТРИ ОКА(12) – Мирко Крстоношић – СИМБОЛ ТРАЈНЕ ВЕЗЕ

Новосадски архитекта, инжењер Мирко Крстоношић, у свом богатом животном и радном опусу често је користио фотографију као чврсту спону између креативних замисли и непосредних корисника његових архитектонских остварења.

Велики легендарни светски мислилац Хорације својевремено је, у својим погледима на живот, закључио да је „слика песма без речи“, а пошто је и фотографија слика, значи да и за њу важи констатација уваженог филозофа, поете, римског песника из Ванузије у Апулији. Песме без речи су данас трансформисане у безброј савремених форми које владају у свим облицима комуницирања светским токовима цивилизације. Нема људске делатности која се не ослања на „песму без речи“ а ствараоци у области архитектуре сматрају је саставним делом своје вештине и уметничког обликовања простора за живот савременог човека.

Кохезија објекта и субјекта

ОКРУГЛА КУЋА – Атрактивна викендица у Фрушкој гори
ОКРУГЛА КУЋА – Атрактивна викендица у Фрушкој гори

Фотографија открива невидљиво присуство вишезначењског садржаја, битног за атмосферу којом одише, коју сугерише, ствара магију која уједно обухвата објекат и субјекат, спољни свет и самог уметника. Она живи у свету свечане тишине, ослобођена, очишћена од буке свакодневнице, ванвремена, али везана за тренутак настанка. То време није више противник, него је саучесник живота, који уме да буде леп и поред својих сурових истина.

Моћ фотографије сам упознао још у раној младости кад сам, листајући породичне албуме, наилазио на незамењива сведочанства о људима којих више није било и догађајима који би без фотографске слике били само привид – рекао нам је архитекта Мирослав Крстоношић, један од утемељитеља наше савремене, модерне архитектуре.

У сваком мотиву присутно је не само изоштрено око посматрача већ и оно што је срце одабрало, пригрлило као знак блискости њему упућен, симбол трајне везе између свега што постоји.

ПИОНИР ФИЛМА НА БАЛКАНУ – Новосадски гимназијалци 1948. године, у Битољу, у посети Милтону Манакију једном од пионира филма и фотографије некадашње Југославије
ПИОНИР ФИЛМА НА БАЛКАНУ – новосадски гимназијалци 1948. године, у Битољу, у посети Милтону Манакију једном од пионира филма и фотографије некадашње Југославије

Прве контакте с архитектуром и фотографијом, и уметношћу уопште, Крстоношић је успоставио у кући архитекте Ђорђа Табаковића и његовог брата професора Ивана Табаковића, познатог ликовног ствараоца, који су од ране младости зналачки користили фотографску технику у њиховој обимној и разноврсној делатности у нашој култури. Потом је фотографија била Крстоношићев веран пратилац на студијама у Љубљани, стручном усавршавању у атељеу професора др Ханса Рајхова у Хамбургу и за време вишедеценијског динамичног  и драматичног присуства на некадашњој југословенској и светској врхунској стваралачкој сцени модерне архитектуре.

Сарадња с врхунским стручњацима

СТРУЧИЦА- Крстоношићев споменик палим борцима, у виду три преврнута тулипана, у Раковцу, који симболично представљају жртве Другог светског рата
СТРУЧИЦА- Крстоношићев споменик палим борцима у Раковцу, у виду три преврнута тулипана који симболично представљају жртве Другог светског рата

Добро се знало да су општем успеху реализације безброј атрактивних и увек модерних пројеката архитекте Мирослава Крстоношића веома много допринели многи водећи стручњаци у разним областима, које је аутор пројекта умео зналачки да пронађе и вешто уклопи у екипе реализатора. Ти зналци су често и промовисали најновије материјале, методе и системе рада, постизали рекорде у брзини, техници  и квалитету градње.

Један човек не може све да зна, али је веома битно да зна оне који знају ,  објашњава Крстоношић и додаје:

Мада сам добро владао фотографском техником, увек сам, када је посао требало довести до перфекције, ангажовао експерте који су били врхунски мајстори у свом послу. Тако сам радо сарађивао с Томиславом Филиповићем Фићом, Силвестером Мореом, Јованом Ползовићем, Јованом Вајдлом, Косовком Штикавац и целом екипом из Фото клуба „Бранко Бајић“ у Новом Саду.

АМБИЈЕНТ – Фотографија великог формата уклопљена у ентеријер Клуба привредника
АМБИЈЕНТ – фотографија великог формата уклопљена у ентеријер Клуба привредника

Мирко Крстоношић је један од оснивача УПИДИВ-а (Удружења уметника примењене уметности и дизајнера Војводине) у којем је, поред секције за архитектуру, заживела и секција за фотографију, чиме је она и официјелно примљена у породицу ликовних уметности. Фотографијом су документоване све фазе реализације архитектонских пројеката, изградња објеката, а  фотографија је све чешће била саставни део опремања најрепрезентативнијих ентеријера. Врло брзо, фотографија је прихваћена и као атрактиван сегмент сценографије на позоришној сцени, неизоставни експонат на сајмовима, илустрација у пословним каталозима, књигама, плакатама…Аутори су своје радове излагали на изложбама у земљи и иностранству, па су заслужено стизали и до најпрестижније „Златне форме“, за шта се посебно залагао, као члан или председник стручног жирија, архитекта Мирко Крстоношић, проверени пријатељ и рационални корисник фотографије.

ИСТОРИЈА – Ликове свих досадашњих председника Привредне коморе Војводине, на фотографисаним портретима, Мирко Крстоношић је уклопио у савремени амбијент новог пословног простора Мастера на Новосадском сајму
ИСТОРИЈА – ликове свих досадашњих председника Привредне коморе Војводине, на фотографисаним портретима, Мирко Крстоношић  уклопио је у савремени амбијент новог пословног простора Мастера на Новосадском сајму

СВЕСТРАНИ СТВАРАЛАЦ

НИКУД БЕЗ ФОТОАПАРАТА – Архитекта Мирослав Крстоношић
НИКУД БЕЗ ФОТОАПАРАТА – архитекта Мирко Крстоношић

Мирослав Крстоношић рођен је 1932. године у Новом Саду. Школовао се у родном граду, у којем је матурирао у последњој генерацији Мушке гимназије. Потом је  завршио  студије на љубљанском Архитектонском факултету у класи професора Еде Михевца, на одсеку за унутрашњу и индустријску архитектуру. Радио је као стипендиста у низу европских земаља и САД-у, специјализујући енетеријер за туризам, угоститељство и трговину.

Радио је као архитекта на Господарском раставишчу у Љубљани, новосадском „Неимару“, Пројектном заводу Војводине и „Плану“, а потом је основао сопствени пројектни биро. Бавио се пројектовањем јавних зграда, хотела, позоришта, хала, самопослуга, бензинских пумпи, споменика, као и позоришном сценографијом и индустријским дизајном.

Инжењер Крстоношић бавио се естетиком и публицистиком, члан је и оснивач УПИДИВ-а, носилац више друштвених признања и награда за архитектуру, међу којима су и Стеријина  награда  за сценографију ,Златна ФОРМА, Сребрна кошута Београдског сајма, Борбина награда за архитектуру и Табаковићева награда за укупно стваралаштво.

пише: Боривој Миросављевић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *